Američki stručnjaci: Evropljani nesposobni da se pobrinu za sopstvenu bezbjednost - Vijesti.me
"NAPADI U BRISELU OTKRILI NEDOSTATKE"

Američki stručnjaci: Evropljani nesposobni da se pobrinu za sopstvenu bezbjednost

Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbjednost i da dodatno pojačaju strah od grešaka tajnih službi, piše "Njujork tajms"

Brisel, belgijska policija
Brisel, belgijska policija (Foto: Reuters)

Napadi u Briselu otkrili su katastrofalne nedostatke u evropskoj bezbjednosnoj politici, a na vidjelo izbijaju rivalstva i sujete raznih evropskih tajnih službi, tako da su potrebne korjenite promjene, ocenjuju američki stručnjaci za bezbjednost.

Među američkim ekspertima za tajne službe to je bila neka vrsta javne tajne, ali otkako su se dogodili napadi u Briselu o tome se diskutuje i javno u američkim medijima, prenio je Dojče vele. 

Reč je o nesposobnosti Evropljana da se pobrinu za sopstvenu bezbjednost, ocjenjuju oni.

Najnoviji teroristički napadi u Belgiji mogli bi da oslabe evropsku bezbjednost i da dodatno pojačaju strah od grešaka tajnih službi, piše "Njujork tajms". 

U pogledu rastućeg međunarodnog terorizma, ugledni list, kao i mnogi drugi mediji zaključuje da će Evropa dugoročno ostati ranjiva. 

To se vidi po tome što policiji i tajnim službama, uprkos grozničavim aktivnostima nakon napada u Parizu, nije pošlo za rukom da osujete napade u Briselu.

Belgijske „preopterećene tajne službe" ne mogu više da pruže otpor „duboko ukorenjenoj terorističkoj mreži", navodi njujorški list. 

Belgija se u tekstu u "Njujork tajmsu" označava kao „najbogatija pala država na svijetu". 

Jedan od najviđenijih američkih eksperata za bezbjednost Dejvid Ignjatius u "Vašington postu" je proširio zajedljive kritike na račun svih evropskih zemalja. 

Brisel je „na šokantan način pokazao nefunkcionalnost Evrope u odnosu na sopstvenu bezbjednost", zaključio je on.

"Najnoviji napadi su pokazali da još postoje rupe u saradnji evropskih tajnih službi", konstatuje Karl Hvenmark Nilson iz trusta mozgova Brukings u razgovoru za DW. 

"Među njima ne postoji sveobuhvatna razmjena informacija", zaključuje on i kritkuje "rivalstvo među tajnim službama", čak i unutar pojedinih država.

Povjerenje Amerikanaca u evropske tajne službe nije nikada bilo veliko, izuzimajući Francusku i Veliku Britaniju. 

Njemačke tajne službe jesu takođe "kompetentne", piše Dejvid Ignjatius, ali dodaje da zbog nedostatka podrške politike i javnosti ne mogu da iskažu svoju snagu. 

Drugim evropskim zemljama SAD veruju vrlo malo ili im uopšte ne veruju, dodaje on.

Mnogi američki eksperti vide samo jedno rešenje: tajne službe moraju da se oproste od uobraženosti i sujete. 

"Potreban nam je rigorozan način rada kada je riječ o razmjeni tajnih podataka", kaže Nilson. 

Trenutno slabašnu saradnju evropskih službi on poredi sa rivalstvom i nesaradnjom CIA i FBI prije napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

Doduše američki mediji ne pripisuju krivicu samo Evropljanima. Najdublji razlog je, po Nilsonu, "propast koalicije kojom je trebalo džihadiste držati pod kontrolom a koju je predvodila SAD". 

On bi takođe želio da tajne službe tješnje sarađuju i u tom smislu smatra da "SAD treba da preuzmu vodeću ulogu kako bi povezale sve tajne službe".