Hitna sjednica Savjeta bezbjednosti UN o oblasti Nagorno-Karabah biće održana sjutra na zahtjev evropskih zemalja, saopštili su Frans presu diplomatski izvori.
Nemačka i Francuska su pokrenule tu inicijativu ali su je podržale druge evropske države - Estonija, Belgija i Velika Britanija, naveli su večeras isti izvori i dodali da će sjednica biti iza zatvorenih vrata.
Prema posljednjem bilansu, najmanje 67 osoba stradalo je u nedavno započetom sukobu.
Najmanje 30 osoba poginulo je drugog dana žestokih borbi jermenskih i azerbejdžanskih snaga za Nagorno-Karabah, prenosi Rojters.
Vojske dvije nekadašnje republike Sovjetskog Saveza razmjenjuju jaku artiljerijsku vatru u najžešćim sukovima od primirja potpisanog 1994. godine.
Jermenski ministar odbrane David Tonojan i predsjednik nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Hartjunjan posjetili su vojni borbeni komandni centar kako bi vidjeli kakva je situacija na liniji razgraničenja, javlja Tas.
Ministar odbrane Nagorno-Karabaha Džalal Artjunjan navodi da je situacija duž linije kontakta pod kontrolom.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu objavio je da je Jermenija zatražila hitno reagovanje te institucije u odnosu na Azerbejdžan, u kontekstu "prestanka napada na civile" u azerbejdžanskom regionu Nagorno-Karabah s većinskim jermenskim stanovništvom, u kojem su izbili sukobi.
Jermenija traži od Suda za ljudska prava da naloži azerbejdžanskoj vladi da prestanu napadi na civile, prenosi agencija Ansa.
Kako se navodi, Evropski sud za ljudska prava primio je "zahtjev Jermenije za hitne mjere", prenosi Tanjug.
Vardan Toganjan, ambasador Jermenije u Moskvi, kaže da je Jerevan spreman da zatraži dodatnu vojnu pomoć od Rusije, ali da trenutno ne vidi razlog da to učini.
Prema njegovim rijecima, Jerevan i Moskva nastavljaju da pojačavaju odbrambenu saradnju, prenio je Tas.
"Vjerujemo da ćemo, ako se ukaže potreba, zatražiti od Rusije (dodatnu vojnu pomoć)", istakao je Toganjan i dodao da za sada ne misle da su im potrebne dodatne snage.
"Međutim, mi vjerujemo da Rusija ima glavnu ulogu na Kavkazu i da je sposobna da koristeći političke metode zaustavi krvoproliće", naglasio je ambasador Jermenije u Moskvi, prenosi Tanjug.
Predsjednik Turske Režep Tajip Erdogan rekao je da se "Jermenija mora odmah povući iz azerbejdžanskih zemalja koje okupira", kao i da je vrijeme da se okonča kriza u Nagorno-Karabahu.
Zvanična Turska je saopštila da Jermenija "mora zaustaviti okupaciju azerbejdžanskih zemalja i poslati natrag plaćenike i teroriste koje je dovela iz inostranstva radi stabilnosti u regiji Nagorno-Karabah".
"Jermenija mora odmah zaustaviti napade, vratiti najamnike i teroriste koje je dovezla iz inostranstva i povući se iz azerbejdžanskih zemalja", rekao je turski ministar obrane Hulusi Akar, dodajući da su primirje i mir potrebni.
Turska je saopštila da će podržati Azerbejdžan u sukobima.
Azerbejdžan preduzima kontraofanzivne mjere na osnovu prava na samoodbranu i u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo spoljnih poslova.
Kako se navodi, oružane snage će kontramjere sprovesti "da bi spriječile novu vojnu agresiju Jermenije i obezbijedile sigurnost civila i gusto naseljenih stambenih područja".
Prema podacima ministarstva odbrane, kako se navodi u saopštenju, ima izvještaja o žrtvama i pričinjena je šteta na civilnim objektima i infrastrukturi.
Kremlj je pozvao Azerbejdžan i Jermeniju da zaustave sve vojne aktivnosti koje bi mogle dodatno pogoršati napetosti na teritoriju Nagorno-Karabaha.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je "da su borbe razlog za ozbiljnu zabrinutost u Moskvi".
Kako prenosi agencija Rojters, on je rekao da Moskva veoma pažljivo prati situaciju, te da sukob mora biti riješen diplomatijom.
Jermenija je optužila Tursku za pružanje direktne vojne podrške Azerbajdžanu u rasplamsavanju borbi dviju bivših sovjetskih republika zbog teritorije Nagorno-Karabah, preenosi agencija Rojters.
Jermensko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je da je Turska bila "direktno prisutna na terenu". Naveli su i da turski vojni stručnjaci "ratuju rame uz rame" sa Azerbejdžanom, za koji je takođe rekao da koristi tursko oružje, uključujući dronove i ratne avione.
Azerbajdžan je demnatovao optužbe. Za sada nema reakcije iz Turske.
Jermenski parlament osudio je, kako je rekao, "puni vojni napad" Azerbejdžana na teritorij Nagorno-Karabaha i saopštio da bi tursko učestvovanje u krizi moglo da destabilizuje regije.
"Međunarodna zajednica trebala bi da preduzme aktivne korake kako bi spriječila ne samo agresiju Azerbejdžana, već i ambicije Turske da bude uključena u ... sukob koji će dovesti do destabilizacije regije", rekao je predsjednik parlamenta Ararat Mirzojan.
Pomoćnik azerbejdžanskog predsjednika Ilhama Alijeva demantovao je da je Turska poslala borce iz Sirije u Azerbejdžan usred borbi oko otcjepljene regije Nagorno-Karabah.
"Glasine o militantima iz Sirije koji su navodno preraspoređeni u Azerbejdžan još su jedna provokacija jermenske strane i potpuna glupost", rekao je pomoćnik Kikmet Gadžiev.
Jermenski ambasador u Rusiji rekao je da je Turska poslala oko 4.000 boraca iz sjeverne Sirije u Azerbejdžan usred borbi zbog otcijepljene regije Nagorno-Karabah, prenijela je novinska agencija Interfax.
Ambasador je rekao da su borci učestvovali u borbama u Nagorno-Karabahu, regiji unutar Azerbejdžana kojom upravljaju etnički Jermenci, prenijela je novinska agencija RIA.
Azerbejdžan je saopštio da je šest njihovih državljana ubijeno u sukobima u regionu Nagorno-Karabah. Takođe, saopšteno je da je povrijeđeno 19 osoba.
Najmanje 39 ljudi je poginulo u sukobima u oblasti Nagorno-Karabah, saopštile su danas vlasti tog područja oko kojeg se decenijama spore Jermenija i Azerbejdžan.
Prema novom bilansu, u sukobu je poginulo 32 boraca, petoro azerbejdžanskih civila i dvoje jermenskih civila. Azerbejdžan nije saopštio broj žrtava.
Samoproglašena republika Nagorno Karabah, dio Azerbejdžana, traži punu nezavisnost u čemu ima podršku Jermenije, dok Baku pristaje samo na davanje kulturne autonomije.
U ratu Azerbejdžana i jermenskih separatista u Nagorno Karabahu, koji je trajao od februara 1988. do maja 1994, poginulo je više od 20.000 ljudi.
Rusko ministarstvo vanjskih poslova pozvalo je obje strane da pokažu uzdržanost kako ni se situacija u regionu Nagorno-Karabah stabilizovala.
Azerbejdžan je proglasio djelImičnu vojnu mobilizaciju nakon sukoba sA jermenskim snagama oko regije Nagorno-Karabah.
Predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev potpisao je dekret o mobilizaciji.
Jermenske i azerbejdžanske snage razmijenile su žestoku vatru jutros, drugi dan zaredom, pri čemu su se obje strane međusobno optuživale za korištenje teške artiljerije.
Izbijanje borbi oko teritorija Nagorno-Karabah, koja se nalazi unutar Azerbejdžana, ali kojim upravljaju etnički Jermenci, najžešće je od 2016. godine.
Azerbejdžansko ministarstvo odbrane saopštilo je da su jermenske snage granatirale grad Terter.
Lider regije Nagorno-Karabah Arajik Harutunijan rekao je da je otcijepljena regija izgubila neke položaje azerbejdžanske vojske usljed obnovljenih sukoba. Potvrdio je da je bilo mrtvih i ranjenih i među civilima i među vojnim osobljem.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je azerbejdžanske i jermenske snage da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima.
Gutereš poziva strane da "hitno obustave borbe, smanje tenzije i vrate se suštinskim pregovorima bez odlaganja".
Bonus video:
