Iran "nenamjerno" oborio avion, traži se pravda za 176 ljudi: Nedužne žrtve nesmotrenih odluka - Vijesti.me
NA DEMONSTRACIJAMA SE TRAŽIO I ODLAZAK HAMNEIJA

Iran "nenamjerno" oborio avion, traži se pravda za 176 ljudi: Nedužne žrtve nesmotrenih odluka

Iranska agencija Fars, u rijetkom izvještaju o antivladinim neredima, objavila je da su demonstranti juče u Teheranu uzvikivali slogane protiv najviših zvaničnika

Portreti članova posade na međunarodnom aerodromu kod Kijeva
Portreti članova posade na međunarodnom aerodromu kod Kijeva (Foto: BETA/AP)

Priznanje Irana da je “nenamjerno” oborio ukrajinski putnički avion izazvalo je zahtjeve da se zadovolji pravda za 176 žrtava.

U pozivima su prednjačili predsjednik Ukrajine i premijer Kanade, koja je izgubila 57 državljana.

Snimci na društvenim mrežama su prikazali proteste u Iranu, od koji su neki pozvali vrhovnog lidera Alija Hamneija da podnese ostavku.

Iran je saopštio da je vatra otvorena greškom dok je bio u stanju pripravnosti u napetoj atmosferi nakon što je raketirao američke mete u Iraku. 

Avion je oboren u srijedu, nekoliko sati nakon što je Iran napao baze SAD u odgovoru na ubistvo visokog vojnog komandanta Kasema Solejmanija 3. januara u Bagdadu.

Strane vlade su osudile obaranje, Ukrajina je zatražila obeštećenje, a jedan američki zvaničnik je akciju opisao kao nesmotrenu, mada je Britanija saopštila da je priznanje Teherana važan korak i pozvala na smirivanje tenzija.

Iran je danima poricao da su njegove rakete oborile letjelicu, a jedan portparol je optužio zapadne države da “lažu i pokreću psihološko ratovanje”.

Viši komandant iranske Revolucionarne garde juče je, međutim, saopštio da je obavijestio vlasti o nenamjernom raketnom napadu istog dana kada se desio.

Ali Hamnei, koji se do juče nije oglašavao o nesreći, rekao je da bi informacije trebalo da budu javne, a najviši vojni zvaničnici i vojska su se izvinili.

Državna televizija je objavila, međutim, da bi otkrivanje istine o tome šta se desilo mogli iskorisiti “neprijatelji Irana”, što se obično odnosi na SAD i Izrael.
Kanada i SAD su govorile da vjeruju da je iranska raketa oborila avion, vjerovatno greškom.

“Islamska Republika Iran duboko žali zbog katastrofalne greške”, objavio je iranski predsjednik Hasan Rohani na Tviteru i obećao da će oni koji stoje iza nasreće snositi odgovornost.

On je takođe rekao da su u ambijentu vojnih prijetnji i terora “agresivne” vlade SAD protiv naroda Irana, i suočene sa mogućnošću američkih vojnih udara na Iran, oružane snage napravile “ljudsku grešku” koja je dovela do katastrofe i stradanja nedužnog naroda.

Kritičari predsjednika SAD Donalda Trampa su opisali kao nesmotrenu njegovu odluku da ubije Solejmanija, koji je važio za drugu najuticajniju figuru u Iranu, nakon Hamneija. 

Ona je izazvala niz tragičnih događaja koji su kuliminirali smrću nedužnih civila.

Eksperti su kazali da bi zbog sve većeg međunarodnog ispitivanja bilo gotovo nemoguće sakriti dokaze o raketnom napadu u bilo kojoj istrazi i da je Iran možda shvatio da je bolje da prizna nego da se bori sa kritikama u inostranstvu i sve većom tugom i ljutnjom od kuće. Mnoge žrtve su bili Iranci sa dvojnim državljanstvom.

U porukama na Tviteru, Iranci su pitali zašto je avionu dozvoljeno da poleti u tako napetoj atmosferi. Oni su komentarisali da su vlasti više vremena potrošile na odbacivanje kritika nego na pružanje podrške porodicama žrtava.
Iranska poluzvanična novinska agencija Fars, u rijetkom izvještaju o antivladinim neredima, objavila je da su demonstranti juče u Teheranu uzvikivali slogane protiv najviših državnih zvaničnika.

Iran, demonstracije
Demonstranti u Iranu pozvali na ostavke(Foto: guardian.co.uk)

U izvještaju je navedeno i da su na ulici cijepali fotografije Solejmanija, koji je bio šef elitne Kuds jedinice, ogranka Garde za operacije u inostranstvu. Agencija, koja se smatra bliskom Gardi, objavila je fotografije sa okupljanja i pocijepani transparent sa likom Solejmanija. Navedeno je da je protestima prisustvovalo 700 do hiljadu ljudi.

Rukovodstvo Irana se u novembru suočilo sa masovnim protestima zbog povećanja cijene goriva.

Video klipovi na Tviteru su prikazali demonstrante juče u Teheranu kako uzvikuju “Smrt diktatoru”, što je aluzija na vrhovnog lidera, prenio je Rojters, navodeći da to nije mogao potvrditi iz nezavisnih izvora. 

Hamnei, čiji je mandat neograničen, na vlasti je od smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija 1989.

Visoki zvaničnik američke administracije, koji je želio da ostane anoniman, rekao je da je Iran napravio “užasnu grešku”, dodavši da su “nesmotrene akcije Irana ponovo imale katastrofalne posljedice.”

Britanski premijer Boris Džonson je rekao da je priznanje Irana “važan prvi korak” i da je od “vitalnog značaja da lideri sada slijede diplomatski put” da bi izbjegli sukob.

Ukrajina je zatražila zvanično izvinjenje i odštetu. Kanadski premijer Džastin Trudo je pozvao na “potpunu i podrobnu istragu” uz punu saradnju Irana.

Iranski zvaničnici su prvobitno saopštili da je “boing 737-800” napravio neočekivani zaokret i približio se osjetljivoj vojnoj bazi Garde, ali je nekoliko sati kasnije, komandant njene vazduhoplovne jedinice, general Amirali Hadžizadeh, povukao tu tvrdnju i rekao da je avion letio u “normalnom pravcu”.

Ukrajinska kompanija Internešnal erlajns je saopštila da je Iran trebalo da zatvori aerodrom. Njen potpredsjednik je rekao da kompanija nije imala nikakve indicije da je suočena sa prijetnjom i da je dobila dozvolu za polijetanje.

Eksperti iz oblasti avijacije kažu da je na državi da zatvori svoj vazdušni prostor kada postoji rizik.

Kijev i Pariz su se juče dogovorili da francuski stručnjaci pomognu u dekodiranju crnih kutija, saopštio je kabinet predsjednika Volodimira Zelenskog.

Iran je saopštio da će sam analizirati snimke, ali da će tražiti pomoć ako bude potrebno.

Nesreća je podsjetila na onu iz 1988, kada je američki ratni brod oborio iranski avion, kada je poginulo 290 osoba. Vašington je saopštio da je u pitanju bio nesrećan slučaj, a Teheran da je bilo namjerno.

Sahrana žrtava nesreće 1988. u Teheranu
Sahrana žrtava nesreće 1988. u Teheranu(Foto: AP)

Za avion mislili da je krstareća raketa

Iranska Revolucionarna garda se, u rijetkom potezu, izvinila naciji i prihvatila punu odgovornost.

Visoki komandant Garde Amirali Hadžizadeh je rekao da je u srijedu obavijestio iranske vlasti o nenamjernom napadu, zbog čega se postavlja pitanje zašto su zvaničnici tako dugo to javno poricali.

U obraćanju na državnoj televiziji, on je rekao da je poželio da je mrtav kada je čuo vijest o nesreći.

Iznoseći detalje i nizu događaja koji su do nje doveli, kazao je da je avion pogrešno identifikovan kao krstareća raketa i da je oboren projektilom kratkog dometa.

“Operater rakete je imao 10 sekundi da odluči. Mogao je izabrati da napadne ili da ne napadne i, u takvim okolnostima, donio je pogrešnu odluku”, rekao je general Hadžizadeh.

“Imao je obavezu da uspostavi kontakt i dobije potvrdu. Međutim, njegov komunikacioni sistem je očigledno imao neke smetnje.”


Vidi sve komentare