U Crnoj Gori značajan broj raseljenih osoba nije regulisao svoj status, a pored pozitivnih pomaka u regionu u toj oblasti, i dalje postoje nedostaci kad je u pitanju sprovođenje zakona, poručeno je na konferenciji o razvoju nakon usvajanja Zagrebačke deklaracije.
Konferencija, koja se se danas održava u Podgorici, posvećena je napretku i izazovima u oblasti registracije u matične knjige i pribavljanja dokumentacije u zemljama jugoistočne Evrope, nakon 2011. godine, kada je usvojena Zagrebačka deklaracija.
Direktor Biroa za Evropu UNHCR-a, Vensan Košetel, kazao je danas da je, nakon Zagrebačke konferencije, preduzeto puno pozitivnih koraka i da su se desile mnoge zakonodavne i administrativne promjene.
"Istraživanje ipak pokazuje da mnogo ljudi i dalje nije registrovano i nema dokumentaciju i u opasnosti su da ostanu bez državljanstva, posebno djeca. Moramo da imamo kolektivnu odgovornost i budemo sigurni da zakonodavne i administrativne promjene koje su se desile pretoče u praktičnu realnost za te ljude«, kazao je on.
Direktor Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji zadužen za zapadni Balkan, Pjer Mirel, ocijenio je da se u proteklih par godina desilo dosta pozitivnih stvari ali da postoje nedostataci između usvojenih zakona i implementacije i, dodao je, dinamika tih reformi nije proporcionalna sa zahtjevima Evropske unije (EU).
"Koje je vaša država dobrovoljno prihvatila da će ispuniti, bilo da se radi o državama koje su već u Uniji, poput Hrvatske ili kandidata koji pregovaraju o tome, poput Crne Gore i Srbije, koje u akcione planove moraju da inkorporiraju zahtjeve koji proističu iz poglavlja 23 i 24. To je Crna Gora već uradila, uskoro će i Srbija", kazao je Mirel.
Bonus video:
