Vladine institucije još uvijek stagniraju kada je u pitanju otvorenost i ona u njima zavisi od volje čelnika institucija, poručeno je sa konferencije "Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti u regionu i Crnoj Gori: Forma bez suštine" Centra za demokratsku tranziciju (CDT).
Kako je kazala predsjednica CDT-a Milica Kovačević crnogorska Vlada je i dalje najotvorenija u regionu, ali je sustižu izvršna vlast Makedonije jer otvorenost institucija u Crnoj Gori ne napreduje.
"Vlada Crne Gore i Vlada Sjeverne Makedonije su najotvorenije Vlade u regionu, s približno jednakim rezultatom od 78-79 odsto ispunjenih indikatora. Mi ovim nijesmo zadovoljni, jer naša Vlada zadovoljava kriterijume organizacione transparentnosti, ali ne njeguje i ne razvija politiku otvorenosti", navela je Kovačević.
Crnogorska ministarstva, dodala je Kovačević, ostaju najotvorenija u regionu, s prosječno 64,45 odsto ispunjenosti kriterijuma otvorenosti, ali je i konstatovala da postoje ogromne razlike između prvorangiranih ministarstava pravde i prosvjete, koja ispunjavaju preko 80 odsto zadatih kriterijuma i ministarstava ekonomije i vanjskih poslova koja su na dnu liste i ispunjavaju tek oko 40 odsto indikatora.
"Organi uprave su najzatvorenije institucije izvršne vlasti, i zadovoljavaju u prosjeku tek 43 odsto indikatora otvorenosti. U našem uzorku najbolje je rangirana Poreska uprava sa 74 odsto ispunjenih indikatora, a najgore Uprava za zaštitu kulturnih dobara sa svega 14 odsto", rekla je Kovačević. Ona je kazala da je Skupština Crne Gore i po ovogodišnjem istraživanju najotvorenija u regionu, sa 79 odsto ispunjenih indikatora otvorenosti, jer objavljuje većinu važnih podataka i dokumenata.
Ministarka javne uprave, Suzana Pribilović, ipak ističe da činjenica da je Crna Gora prva država u regionu po otvorenosti ne znači da treba da stane sa radom na unapređenju politike otvorenosti.
"Crna Gora je država koja realno sagledava nedostatke i probleme u primjeni principa otvorenosti. Iz tog razloga, za nas ovi rezultati, predstavljaju motiv da nastavimo da predano radimo na uspostavljanju svih mehanizama kako bi institucije sistema odgvoorile očekivanjima građana, privrede, ali i obavezama našeg budućeg članstva u Evropsku uniju", rekla je Pribilović.
Koordinatorka u CDT-u Milena Gvozdenović kazala je da se napredak u otvorenosti javlja kao izuzetak kod pojedinčanih institucija, te da i dalje postoje institucije koje ne poštuju zakonske obaveze niti principe prakse dobrog upravljanja i to bez ikakvih posljedica.
Predstavnica Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) iz Srbije, Tamara Branković, kazala je situacija u Srbiji slična i da je odlikuje stagnacija, pa čak i nazadovanje u nekim oblastima karakterističnim za instuticije u Srbiji.
Danira Karović iz organizacije Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine navelaje da su rezultati slični i u toj državi, navodeći da nema ni poboljšanja ni pogoršanja kad je otvorenost izvršne vlasti u pitanju.
Govoreći o otvorenosti ministarstava u Bosni i Hercegovini, Karović je kazala da su rezultati loši, a da je najgora situacija kad su u pitanju javne konsultacije.
Predstavnica Metamorfozis fondacije iz Sjeverne Makedonije, Mila Josifovska, kazala je da nakon tri godine mjerenja otvorenosti izvršne vlasti u toj državi, mogu zaključiti da ima poboljšanja, ali da nisu zadovolji.
Bonus video:
