Izvršna direktorica MANS-a Vanja Ćalović Marković smatra da istrage korupcije ne bi trajale dugo kad bi javni funkcioneri imali obavezu da dokazuju porijeklo svoje imovine.
“Uvođenje neosnovanog bogaćenja kao krivičnog djela, tužilaštvu bi omogićilo da bude u mnogo povoljnijoj poziciji kada dokazuje korupciju javnih funkcionera. Bilo bi jednostavnije, jer bi javni funkcioner bio dužan da dokaže ako postoji razlika u zvaničnim prihodima koje je primao po bilo kom osnovu i imovini”, rekla je ona, komentarišući odbijanje Vlade da u Krivični zakonik uvede djelo, na kome MANS insistira godinama.
I Evropska komisija je više puta sugerisala da bi bilo dobro da neosnovano bogaćenje bude posebno krivično djelo. Njen ekspert Rupert Vining, koji je pomagao vladama Rumunije i Makedonije da ga uvrste u krivični sistem, rekao je “Vijestima” da ga je Vlada odbila sa obrazloženjima od toga da je nepouzdan finansijski sitem, te da je bilo sugestija da ono važi za čitavo društvo. Vining, ali i Ćalović, međutim kažu da je neosnovano bogaćenje rjerešnje za javne zvaničnike.
Komentarišući skepsu premijera i bivšeg ministra pravde Duška Markovića koji je, kako je prenio Vining, rekao da je nepouzdan finansijski sistem opasnost da budu pod sumnjom i nevini funkcioneri ako se uvede ovo krivično djelo, Ćalović kaže:
“Apsurdna je konstatacija gospodina Markovića da mi nemamo uređen finansisjki sistem i da bi mogli da stradaju nevini. Ako javni funkcioner ima zakoniti osnov sticanja nekretnine, imovine ili nekih prihoda on sigurno bez problema može da pokaže tužilaštvu da nema nesrazmjere onoga što je zarađivao i svog bogatstva. Tako da u tom smislu nema rizika koji polazi od problematičnog finansijskog ili bilo kog drugog sistema“, podsjeća ona. Direktorica MANS-a kaže da i građani imaju svoje “računovodstvo”, a kamoli funkcioner.
Tužioci se ne bi mučili da dokažu da Marović nije uštedio
“Kada bismo imali krivično djelo neosnovano bogaćenje tužilaštvo ne bi moralo da utvrđuje na koji način je Svetozar Marović, odnosno njegova supruga, stekao onih tri miliona na računu u inostranstvu. Bio bi dovoljan dokaz da Marović ima deponovan toliko novac, da ga je pribavio iz zvaničnih prihoda...A ne da tužioci ispituju kako ga je stekao, kom radnjom, kada i da dokazuju korupciju već da teret dokazivanja prebace na funkcionera koji je javne funkcije vršio godinama i teoretsku šansu nije imao da uštedi tri miliona eura”, kaže Ćalović Marković.
Ona navodi da bi to pomoglo za istrage korupcije za koje tužilaštvo kaže da se otežu jer su komplikovane. “Zato ih treba pojednostaviti, a da svako ne oštete javne funkcionere koji su zakonito sticali imovinu”, navodi ona.
Komentarišući stav vlasti, da bi svi građani bili u obavezi da dokazuju porijeklo imovine, direktorica MANS-a smatra da je “potpuno neosnovana generalizacija ove priče da svi građani treba da podnose račune o svemu”.
“To apsolutno nije tako, to treba da se tiče isključivo javnih funkcionera i da oni, kada podnose izveštaje o imovini, svojim kapacitetom stoje iza tačnosti i da odgovaraju ako se pokažu netačni podaci. Za to postoji praksa u nizu zemalja”, navodi Ćalović Marković.
Za to postoji praksa u nizu zemalja.
Ona kaže da do zabune ne može doći, niti se novac može stvoriti niotkuda.
Bonus video:
