Mjere osnaživanja u jugoistočnoj Evropi (JIE) moraju se poboljšati da bi se privuklo više investicija u sektor energije iz obnovljivih izvora, koji ima velik potencijal za rast, ocijenila je ekspert za energetsku politiku, Katarina Uherova Hasbani. Ona je u januarskom izdanju biltena Balkan Green Energy News (BGEN), koji pokriva oblast obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, dala prikaz statusa energije iz obnovljivih izvora u pet zemalja JIE obuhvaćenih u izveštaju o statusu energije iz obnovljivih izvora, koji je objavljen tokom održavanja Konferencije Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama (COP21) u Parizu početkom decembra. U izveštaju je konstatovano da je JIE relativno dobro pozicionirana po pitanju energetske politike za obnovljive izvore u kontekstu odabranih zemalja Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (Unece). “Sve zemlje regiona imaju ciljeve i politiku regulacije za obnovljive izvore. Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Makedonija, Crna Gora i Srbija imaju fidin tarife”, rekla je Hasbani. U izveštaju je konstatovano da nedostatak jasnih i primenjivih propisa, koji uzrokuje komplikacije za dobijanje dozvola u postupku licenciranja i propisa za mrežu, zaustavlja investicije u obnovljive izvore energije u regionu. U izvještaju se dodaje i da je 17 zemalja jugoistočne i istočne Evrope, Kavkaza i centralne Azije, uključujući Rusiju, zabeležilo u prošloj godini manje od jedan odsto ukupnih svjetskih investicija u zelenu energiju. Hasbani smatra da JIE ostaje na margini svjetskih investicija u energiju iz obnovljivih izvora, uprkos svojoj blizini tržištu Evropske unije (EU). “JIE je u srazmerno boljem položaju nego ostale zemlje obuhvaćene dokumentom. Ovaj relativni napredak je podstaknut učlanjenjem zemalja u Energetsku zajednicu i izgledima za integraciju u EU”, kazala je Hasbani. Države se, kako je dodala, suočavaju s nizom izazova koji vremenom mogu postati pokretači za razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. “Sezonske varijacije proizvodnje struje iz hidroelektrana u zemljama s visokim udelom tog sektora, kao kod nekoliko njih u JIE, mogu da budu pokretač razvoja energije iz obnovljivih izvora mimo hidroelektrana”, kazala je Hasbani. Izveštaj navodi grijanje kao zanimljiv segment za pitanje pristupa energentima u regionu, uključujući JIE. “Dio stanovništva nastavlja da se oslanja na tradicionalno korišćenje biomase za grejanje i kuvanje, što škodi zdravlju i ostavlja posledice po životnu sredinu. Udio populacije bez pristupa gorivima osim čvrstih visok je u nekoliko zemalja i to 58 odsto u Bosni i Hercegovini (BiH), 38 odsto u Albaniji i Crnoj Gori, 33 odsto u Makedoniji i 31 odsto u Srbiji”, rekla je Hasbani. Prema njenim riječima, prelazak s tradicionalnog korišćenja biomase na moderne tehnologije na polju obnovljivih izvora, kako za daljinsko tako i za grejanje na lokalnom nivou, moglo bi da pokrene razvoj energije iz obnovljivih izvora. “U regionu ima zanimljivih inicijativa koje se bave pristupu energentima kroz razvoj energetike zasnovane na obnovljivim izvorima. U Crnoj Gori je jedini Vladin program za prelazak na savremenu bioimasu. U BiH je izazov za inovacije u tehnologiji, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), doveo do instaliranja postrojenja za struju iz obnovljivih izvora van elektroenergetske mreže i to s troškovima koji su konkurentni u nacionalnom sistemu”, saopštila je Hasbani. Ona je dodala da je udio obnovljivih izvora u konačnoj i ukupnoj potrošnji energije visok u velikom broju zemalja, u poređenju sa situacijom na međunarodnom nivou. “Taj trend se zasniva na visokom udelu struje iz hidroelektrana, kao u Albaniji i Crnoj Gori i na istrajavanju u korišćenju tradicionalne biomase. Udeo modernih biogoriva ostaje veoma skroman i 2012. godine je bio manji od jedan odsto u ukupnoj potrošnji u 17 obuhvaćenih zemalja”, rekla je Hasbani. U sektoru električne energije, prošle godine registrovani su instalirani kapaciteti za proizvodnju struje iz energije vetra u BiH, Makedoniji i Srbiji, sunca u svim zemljama JIE i od biogasa u Srbiji. Ukupno ih je bilo 64 megavata (MW), u poređenju s više od devet gigavata (GW) iz hidroelektrana. U izveštaju je pomenut i razvoj projekata za proizvodnju struje u više tehnologija. Proizvodnja električne energije od vetra je u različitim fazama planiranja i izgradnje u Srbiji od 500 MW, BiH od 138 MW i Crnoj Gori 118 MW. “Jedinice u hidrosektoru malog kapaciteta su na tenderu u Crnoj Gori”, kazala je Hasbani. Albanija i Makedonija, kako je dodala, imaju najveće zabilježene instalirane kapacitete za grijanje vode pomoću solarne energije. Kapaciteti za proizvodnju tečnog biogoriva registrovani su jedino u Makedoniji. “Iako JIE ima potencijala za korišćenje energije iz obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju, Crna Gora je jedina zemlja koja je uredila pokretanje takvih poduhvata”, kazala je Hasbani. Energetska efikasnost se navodi kao komplementarni put ka razvoju energije iz obnovljivih izvora. “JIE je relativno naprednija nego ostatak regiona uključenog u izveštaj. Građevinski sektor je posebno pokriven projektima i energetskom politikom u domenu efikasnosti”, zaključila je Hasbani.
Bonus video:
