Tekst novog Zakona o štrajku nalazi se u Skupštini od maja prošle godine i iako je prošao sve odbore još nije došao na dnevni red sjednice parlamenta.
Dok poslanici oklijevaju da raspravljaju o bitnom zakonu, koji bi najvećim dijelom bio usklađen sa evopskim tekovinama, na snazi je Zakon o štrajku sa kojim niko nije zadovoljan.
Aktuelni Zakon o štrajku je napisan tako da je onima koji žele da prekinu rad "zbog žaštite svojih profesionalnih, ekonomskih i socijalnih interesa po osnovu rada” i na taj način se bore za bolje uslove rada, to praktično nemoguće.
Veliki problem, na koji su ukazivali i iz Unije poslodavaca, je odredba o određivanju minimalnog procesa rada prilikom štrajka jer je poslodavcu dozvoljeno da sam procijeni šta je minimum, a jedini preduslov je da mora tražiti mišljenje sindikata, koje ga ne obavezuje.
Ta odredba je u praksi zloupotrebljavana tako što su poslodavci određivali da je minimum i do 120 odsto od instalisanih kapaciteta fabrike.
Predlogom, koji čeka poslanike, određeno je da se minimum procesa rada tokom štrajka određuje u djelatnostima koje su od javnog interesa ili proces proizvodnje zahtjeva neprekidan rad. Vlada, poslodavci i sindikati najkasnije 90 dana nakon donošenja zakona trebaju da se dogovore šta on podrazumijeva.
Ako se ne dogovore, do rješenja će dolaziti uz pomoć Agencije za mirno rješavanje radnih sporova. Sada malo koja djelatnost ne potpada pod one koje su od javnog interesa i za koje je potebno odrediti minimum procesa rada tokom štrajka.
Predlogom novog zakona je taj spisak smanjen i pod posebnim uslovima štrajk će organizovati u Vojsci, policiji i djelatnostima od javnog interesa među kojima su proizodnja i distribucija osnovnih prehrambenih proizvoda, proizvodnja, prenos i snabdijevanje strujom, prevoz putnika, javne elektronske komunikacije, komunalne usluge...
U Uniji slobodnih sindikata (USS) tvrde da je i sada taj spisak veći nego u zemljama Evropske unije (EU) ali i ističu da će usvajanjem zakona biti napravljen veliki iskorak naprijed.
“Biće omogućeno da se štrajkuje, a da se ne dolazi na posao jer štrajkači nemaju pravo na zaradu. Zbog toga je obaveza štrajkačkog odbora da 24 časa prije početka bojkota rada dosavi spisak zaposlenih koji će biti u štrajku”, kazao je generalni sekretar USS Srđa Keković.
On je rekao i da će novina biti to što će poslodavac od štrajkačkog odbora tražiti da odredi ljude koji će obezbjeđivati minimum rada, i da će oni moći da se rotiraju, kako bi imali pravo na zaradu.
Bojkot rada i za solidarnost
Predlogom Zakona je predviđeno da se štrajk može organizovati i kao znak solidarnosti sa kolegama iz nekih drugih firmi ili djelatnosti i on može trajati najduže jedan dan. Ta odredba će prvi put biti dio zakona.
Navedeno je da se štrajk solidarnosti može organizovati radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj grani ili djelatnosti ili na nivou države.
Protiv te odredbe bili su poslanici DPS-a Zoran Jelić i Marta Šćepanović koji su amandamon, koji su kasnije povukli, smatrali da je sporno to što solidarišući se sa kolegama radnici nanose štetu svom poslodavcu, a sami nemaju razloga za štrajk.
Bonus video:
