Vlada Crne Gore pregovara sa italijanskom kompanijom A2A o novom komercijalnom rješenju kojim bi bile otpisane poreske obaveze Elektroprivrede od oko 45 miliona eura, dok bi EPCG zauzvrat zaključila novi ugovor o snabdijevanju Kombinata aluminijuma strujom, rečeno je juče “Vijestima” iz nekoliko izvora.
Navedeni iznos odgovara dugu KAP-a prema većinski državnoj EPCG, kojom upravlja italijanski A2A, za stare račune za električnu energiju.
Iz Vlade nezvanično kažu da novi ugovor o snabdijevanju KAP-a ima vrijednost na tržištu od 40 do 45 miliona eura te da je u trouglu Vlada, EPCG i KAP moguće naći “komercijalno rješenje”, po prihvatljivoj cijeni za sve strane.
Većina poslanika u Skupštini do sada nije prihvatila poravnanje između KAP-a i EPCG na štetu državnog budžeta, a juče pominjano rješenje je slično onome što ne podržava zakonodavna vlast odnosno opozicija i manja članica vlasti - SDP.
Iz SDP-a, partnera DPS-a u vlasti, prošle sedmice je poručeno Vladi da eventualni rebalans budžeta ili predlog novog budžeta mora da prati model za naplatu svih poreza i doprinosa (u ratama ili na drugi način) koje EPCG, uz nečiju prećutnu saglasnost ili bez nje, nije plaćala duže od godinu.
Jučerašnju posjetu italijanske delegacije, na čijem čelu je ministar za ekonomski razvoj Italije Flavio Zanonato, obilježilo je i to što italijanske kompanije A2A i Terna očekuju da zvaničnici njihove države dogovore sa crnogorskim kolegama otpis dugovanja od ukupno oko 60 miliona. To se odnosi na dug EPCG za poreze od 45 miliona, koliko njoj duguje KAP za struju, i dugovanje za struju od oko 17 miliona koji je teret CGES-a zahvaljujući snabdijevanju KAP-a.
Crnogorski ministar ekonomije Vladimir Kavarić i Zanonato su potpisali Deklaraciju o zajedničkom Savjetu Crne Gore i Italije, a u Vili Gorica su bili i predstavnici A2A i EPCG.
Ministar Zanonato je rekao da se “crnogorska Vlada u potpunosti angažuje u sprovođenju svih zajedničkih sporazuma”.
“Vlada radi na rješavanju poteškoća na koje povremeno naiđe, a tu mislim na problem između italijanske kompanije A2A, koja upravlja EPCG, i Kombinata aluminijuma”, naveo je Zanonato.
Na pitanje “Vijesti” da li postoji mogućnost da u Italiji neka kompanija ne plaća porez, kao što je to slučaj sa EPCG u Crnoj Gori, kojom rukovode italijanski partneri, Zanonato je odgovorio da “postoji, ali da se onda pokušava korigovati taj problem”.
On je istakao da u njegovoj delagaciji nijesu bili privatnici ni predstavnici A2A već samo državnih organa Italije.
“Mogli smo da razgovaramo na nivou državnih institucija, a da tu pri tom nije bilo upliva privatnih interesa…Vlada Crne Gore već pregovara sa A2A, ali moram da naglasim da se tu radi o privatnim interesima. Vlade su veoma ograničene i mogu samo da podstiču, ali ne i da odlučuju, jer se radi o privatnim interesima”, rekao je Zanonato.
Na pitanje da li bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni ima privatni interes u ovoj privatizacionoj priči u Crnoj Gori, Zanonato je odgovorio: “Ne znam. Ne posjedujem tako nešto”.
Kavarić je saopštio da Vlada i A2A, kao dva akcionara u okviru EPCG, komuniciraju i imaju zajednički interes “da se po pitanju elektroenergetske kompanije obezbijedi ono što je najbolja razvojna komponenta”.
“Imajući u vidu ono što je prezentirano u parlamentu kao Vladina opcija i da to nije pošlo, možemo da se, u čekanju saglasnosti, koncentrišemo na ono što su isključive nadležnosti Vlade i EPCG u ovom dijelu, i doprinesemo saniranju problema”, rekao je Kavarić.
On je saopštio da je na sastanku sa italijanskim kolegom razgovarao o mogućnostima razvoja saradnje dvije države u oblasti energetike, biznis zona i ribarstva.
Premijer Milo Đukanović i Zanonato su se saglasili da će rješavanje otvorenih pitanja koje imaju italijanski investitori iz sektora energetike biti dodatni impuls za unapređenje ekonomske saradnje i realizaciju razvojnih projekata od zajedničkog interesa. To je saopšteno iz Đukanovićevog kabineta.
Italijanski ministar je naglasio da je njegova posjeta Crnoj Gori potvrda želje za daljom saradnjom sa državom i Vladom,a Đukanović da su strateški investitori A2A i Terna značajni za Crnu Goru i za region.
Hrvatska ne da kablu da prođe jer hoće nadoknadu
Zanonato je saopštio da je kompanija Terna u potpunosti spremna za gradnju podmorskog energetskog kabla između Crne Gore i Italije, ali i da problem postoji sa Hrvatskom “koja nije dala odobrenje za prolaz”. U crnogorskoj Vladi i Crnogorskom elektroprenosnom sistemu (CGES) ovim problemom se nijesu bavili jer je obaveza italijanske Terne da obezbijedi dozvole.
“Pribavljanje tog odobrenja je bila obaveza Terne. Ne znamo zašto nije obezbijeđeno. Možemo samo pretpostaviti da Hrvatska traži moguće neku nadoknadu”, saopšteno je “Vijestima” nezvanično iz CGES-a. Predstavnici Terne, Vlade i Crnogorskog elektroprenosnog sistema potpisali su u novembru 2010. Sporazum o uspostavljanju podmorske interkonekcije između Crne Gore i Italije. Italijanska kompanija Terna je bez tendera dobila pravo na dokapitalizaciju CGES-a sa više od 34 miliona eura i sada je vlasnik 22 odsto akcija tog preduzeća, dok država ima 55 odsto.
“Vijesti” čekaju odgovor iz Vlade Hrvatske zašto nije dato odobrenje gradnji podvodnog kabla između Crne Gore i Italije preko njihove teritorije.
Montenegro bonus paravan za prebijanje duga?
Prema nezvaničnim informacijama, pominjano je i rješenje da se dug između KAP-a, EPCG i država poravna tako što bi posredničku ulogu imao državni Montenegro bonus. Navodno bi Vlada zadužila Montenegro bonus da plaća stari dug za struju KAP-a od oko 60 miliona narednih nekoliko godina, a taj iznos potražuju EPCG i CGES. EPCG bi, prema tom modelu, poreski dug od 45 miliona eura otlaćivala državi u istom roku i jednakim ratama. Međutim, postoji opasnost da namjeravaju da Montenegro bonus bude paravan za poravnanje duga na štetu državnog budžeta.
To je za sada neizvodljivo, jer bi model morao biti prikazan kroz planiranje korekcija ovogodišnjeg ili novog budžeta, a nema podršku većine u Skupštini. Vlada je već zadužila Montenegro bonus da snabdijeva KAP strujom odnosno da je kupuje za tu kompaniju u stečaju i održava proizvodnju. Preko državne naftne kompanije plaćen je i veći dio iznosa za kradenu struju evropskoj interkonekciji. Iv.G.
Moguće smanjenje plata i penzija
Vlada priprema Predlog zakona o javnim zaradama shodno kome će plate u javnom sektoru i penzije biti usklađene sa stanjem deficita u budžetu. To praktično znači da ako se nastavi sa deficitom budžeta - doći će do smanjenja plata i penzija.
“U periodu pozitivnih fiskalnih kretanja, odnosno kada državni budžet ostvaruje smanjenje deficita ili ulazak u zonu suficita, može doći do povećanje fonda zarada u javnom sektoru. U situaciji rasta duga i deficita, neophodno je uskladiti zarade na niže da bi se obezbijedila korekcija deficita do ispod nivoa propisanog Organskim zakonom o budžetu”, navodi se u Informaciji dostavljenoj Portalu Analitika.
Istaknuto je da uprkos dobroj naplati prihoda i sprovedenim mjerama štednje na strani potrošnje, deficit budžeta bi zbog aktiviranih garancija za KAP dostigao čak 186, 9 miliona eura ili 5,3 odsto bruto-domaćeg proizvoda.
Bonus video:
