RASTE DUG ZEMLJE

Smanjivanje rejtinga pogađa mala i srednja preduzeća

Pogoršanje uslova zaduživanja za zemlju znači i njihovo pogorašavanje za kompanija koje posluju u državi sa problematičnim kreditnim rejtingom
0 komentar(a)
Ažurirano: 30.06.2012. 12:50h

Smanjivanjem kreditnog rejtinga Crne Gore pogoršavaju se uslovi poslovanja malih i srednjih preduzeća, ali i slabe izgledi za skoriji oporavak ekonomije, ocijenio je ekonomski analitičar, Vasilije Kostić.

"Smanjivanje rejtinga ima negativne posljedice po ekonomiju, koje su izražene kroz skuplje i povećano zaduživanje što rezultira rastom duga zemlje”, kazao je Kostić agenciji Mina-business.

Bonitetna agencija Standard and Poor’s (S&P) snizila je nedavno kreditni rejting Crne Gore sa BB na BB-.

Smanivanje rejtinga je negativna okolnost i za preduzeća koja posluju na njenoj teritoriji, mada ne obavezno i uvijek. Treba znati, da se u principu ima više povjerenja u državu kao dužnika nego u subjekte koji posluju na njenoj teritoriji

Kostić smatra da to izaziva pritisak na konsolidaciju javnih finansija, budžetski deficit, ali i potencira makroekonomska nestabilnost, što vodi sporijem ekonomskom rastu.

"Pogoršavaju se uslovi poslovanja kompanijama, a malim i srednjim preduzećima, koja generalno i u regularnim uslovima imaju veliki problem da obezbijede finansiranje biznisa putem kredita, problem se zaoštrava”, rekao je Kostić.

On je dodao da je to loša okolnost, jer bi razvoj malog i srednjeg biznisa i preduzetništva morao biti generator ekonomskog rasta i razvoja.

Pogoršanje uslova zaduživanja za zemlju znači i njihovo pogorašavanje za kompanija koje posluju u državi sa problematičnim kreditnim rejtingom

Sa tog aspekta se, kako je kazao, lako zaključuje da pogoršanje uslova zaduživanja za zemlju znači i njihovo pogorašavanje za kompanija koje posluju u državi sa problematičnim kreditnim rejtingom.

"Kalkulacija investitora, kada su u pitanju krediti kompanijama, obavezno sadrže taj element”, dodao je Kostić.

On smatra da svako smanjivanje kreditnog rejtinga zemlje, samo po sebi, znači lošu okolnost i po pravilu se odražava negativno na njenu kreditnu sposobnost, jer poskupljuje zaduživanje zemlje.

Prema njegovim riječima, investitori postaju više obazrivi, konzervativni, što znači da traže dodatni prihod za povećani rizik, koji proizilazi iz smanjenog kreditnog rejtinga. Ta se posljedica realizuje nedugo po objavljivanju smanjenja kreditnog rejtinga.

"Ono što predstavlja novu negativnu okolnost jeste da u budućnosti investitori, koji snažno vjeruju agencijama za procjenu, smanjeni kreditni rejting uzimaju kao novu referentnu tačku u procjeni kreditne sposobnosti zemlje”, naveo je Kostić.

On je saopštio da to može rezultirati daljim pogoršanjem uslova zaduživanja i eventualnim daljim rastom nepovjerenja u redovno servisiranje preuzetih dugova.

"Ipak, realizovanje takvog scenarija donekle može biti ublaženo činjenicom da su izgledi zemlje promijenjeni u stabilne i da je kreditni rejting smanjen i zemljama sa mnogo jačim i kredibilnijim ekonomijama, te da je jedno od glavnih obilježja krize - nepovjerenje u javne finansije mnogih zemalja”, zaključio je Kostić.

Preporučujemo za Vas