Dok je EU u krizi, Euribor neće rasti

Italija i zvanično u recesiji, rast jedva veći od nula imaju Francuska, Britanija i Njemačka
797 pregleda 0 komentar(a)
Bratislav Pejaković, Foto: Boris Pejović
Bratislav Pejaković, Foto: Boris Pejović

Novi podaci o evropskim ekonomijama pokazuju da je Italija ušla u recesiju, dva uzastopna kvartala sa negativnim rastom, a da rast tek nešto veći od nule imaju najjače ekonomije Francuska, Britanija kao i “motor” Evrope Njemačka. Razlozi za smanjenje ekonomskih aktivnosti su pad proizvodnje u automobilskoj i avio industriji, kao i carinski rat između Amerike i Kine.

Evropski analitičari ukazuju da bi se negativan ili jedva pozitivan rast mogao nastaviti narednih nekoliko godina. Novi podaci i procjene ekonomskog rasta u EU uticali su i na promjenu očekivanja u vezi kretanja EURIBOR-a, referentne vrijednosti za obračun kamatnih stopa u eurima. Sve do nedavno analitičari su smatrali da se EURIBOR nalazi na minimumu i da bi mogao samo rasti, ali nakon podataka da je Njemačka jedva izbjegla recesiju i da je potrebno dalje smanjivanje eura kako bi se podstakao izvoz, čak se nastavio njegov pad.

I u Crnoj Gori značajan broj kredita građana i privrede vezan je za EURIBOR, pa bi njegov rast i prelazak u pozitivnu zonu značio i povećanje iznosa za rate.

Generalni sekretar Udruženja banaka u Crnoj Gori Bratislav Pejaković navodi da će kretanje EURIBOR-a zavisiti od ekonomija velikih evropskih igrača, ali da ipak ne treba očekivati njegov skori rast.

“Sve u vezi sa finansijama i ekonomijom je u znaku velikih „igrača“ na globalnom nivou, gdje na vrijednost valuta i monetarnu politiku utiču razni faktori. Konkretno, stav Evropske centralne banke o potrebama ekonomije, u smislu ekspanzivne, ili restriktivne politike će u krajnjem uticati na nivo EURIBOR-a. S obzirom da EU ekonomija nema očekivani rast, čak se govori o recesiji u pojedinim zemljama EU, tako da treba očekivati da će EURIBOR ostati negativan, ili može inklinirati nuli u narednih par godina. Razna su očekivanja za 2022. godinu od predviđanja krize na globalnom nivou do nagovještaja izlaska iz krize EU ekonomije. Svakako, prognoze mogu ići na srednjoročni, ili kraći period, dok za duži period je nezahvalno prognozirati, ali ciklusi u ekonomiji nameću da je onda očekivano da bude rast”, kazao je Pejaković.

Na pitanje kakav se može očekivati uticaj EURIBOR-a na kamatne stope, Pejaković kaže da treba biti oprezan.

“Prilikom uzimanja kredita, klijent mora biti upoznat sa benefitima i rizicima zaduživanja uz promjenljivu kamatnu stopu ili fiksnu kamatnu stopu. Naravno uz rast EURIBOR-a ukoliko se kamatna stopa vezuje za isti, raste i kamatna obaveza. Sa druge strane rast EURIBOR-a svakako je znak oporavka ekonomija EU zone, a time njihovo jače prisustvo u ino investicijama, pri čemu treba očekivati i jači rast domaće ekonomije, a time i plata odnosno primanja. Sve je uzročno posljedično. Svaki klijent i njegove potrebe su različite, a time i pristup u zaduživanju ne može biti jednoznačan. Treba poštovati osnovne repere dužine rokova za vraćanje, potrebe, odnosno osnova zaduživanja i nadasve realno sagledati prihode od kojih treba da vraćaju kredit”, naveo je Pejaković.