podaci cbcg

Prihod od stranih turista manji za 880 miliona eura

Ovoliki pad najznačajnijeg dijela crnogorske ekonomije gura BDP ka minusu od oko 20 odsto, a javni dug do 100 odsto BDP-a

14153 pregleda 327 reakcija 9 komentar(a)
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Prihod Crne Gore od inostranih turista od početka ove godine do kraja septembra iznosio je 100 miliona eura, dok je u istom periodu lani vrijedio 978 miliona, pokazuju novi podaci Centralne banke o platnom bilansu sa inostranstvom.

Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga koji, prema metodologiji Uprave za statistiku - Monstat, čini trećinu vrijednosti bruto-domaćeg proizvoda.

Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a.

Izvoz usluga za ovih devet mjeseci bio je 491 miion eura, dok je prošle godine za isti period vrijedio milijardu i po.

Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu (jul, avgust i septembar), ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista. Lani je za ova tri mjeseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona, dok je istovremeno uvoz roba vrijedio 690 miliona eura i usluge 178 miliona. Tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.

Tabela
Tabelafoto: Vijesti

U trećem kvartalu, koji nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba vrijedio je 97 miliona eura a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona a usluga 111 miliona. Tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona eura. Samo ova stavka će imati negativan uticaj na kvartalni BDP u iznosu od 502 miliona, što je 30 odsto prošlogodišnje vrijednosti BDP-a u ovom periodu od 1,63 milijarde.

Monstat će sredinom decembra saopštiti koliko je iznosio pad BDP-a u trećem kvartalu (jul, avgust i septembar), ali je već jasno da će on biti značajno veći od 20,2 odsto, koliko je iznosio pad ekonomije u drugom kvartalu.

Kada bi se ovi podaci ubacili u tabele od prošle godine, pad BDP-a u najznačajnijem trećem kvartalu mogao bi iznositi između 25 i 30 odsto. Kako se oporavak ne očekuje ni u četvrtom kvartalu (oktobar, novembar, decembar) nego takođe pad za oko 20 odsto, ukupan godišnji pad ekonomije u 2020. godini mogao bi iznositi između 17 i 20 odsto. To je daleko veće od pada od 6,8 odsto koliko je očekivala odlazeća Vlada u junu ove godine kada je pripremala rebalans budžeta. Novi rebalans nije rađen.

BDP će imati pad i zbog smanjenja drugih stavki - lične potrošnje domaćinstava i bruto investicija u osnovna sredstva.

Prema podacima Monstat za treći kvartal, u odnosu na isti period prošle godine, pad prometa u trgovina iznosio je 25,5 odsto, u saobraćaju za 47,9 odsto, u ugostiteljstvu za 65 odsto... Vrijednost radova u građevinarstvu za iste uporedne periode pala je za 9,6 odsto, a industrijska proizvodnja za 2,8 odsto.

Raste zaduživanje kompanija u inostranstvu

Neto strane direktne investicije za period januar-septembar iznosile su 345 miliona eura i veće su nego u istom periodu prošle godine, kada su vrijedile 227 miliona eura.

Na ovaj rezultat je uticao veliki rast zaduživanja firmi u Crnoj Gori od svojih “majki firmi” (vlasnika) iz inostranstva sa 235 miliona, u istom periodu prošle godine, na ovogodišnjih 312 miliona. Smanjen je i odliv investicija sa 364 na 161 milion eura.

Direktne strane investicije u kompanije i banke smanjenje su sa 206 na 92 miliona eura, dok je ulaganje stranaca u nekretnine smanjeno sa 130 na 72 miliona.

Preporučujemo za Vas