rasprava u parlamentu

Konjević: Zakon u korist građana; Radulović: Potreban ciljani, a ne opšti moratorijum

Taj zakon predviđa da se na šest mjeseci od 1. maja odloži plaćanje svih kreditnih obaveza bankama po osnovu glavnica, kamata, zatezne kamate, naknada i drugog, odnosno banke bi u ovom periodu ostale bez najznačajnijih prihoda

57129 pregleda 76 reakcija 76 komentar(a)
Konjević, Foto: Printscreen YouTube
Konjević, Foto: Printscreen YouTube

Zakon o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza (lex specialis) namijenjen je svim onim građanima, malim i srednjim preduzećima koji su tokom pandemije koronavirusa osjetili teret ekonomske krize, a posebno onim koji su ostali bez posla.

To je rekao u Skupštini predsjednik i poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Raško Konjević u obrazloženju predloga tog zakona.

Pored njega, predlagač zakona je i njegova koleginica iz SDP-a, poslanica Draginja Vuksanović Stanković.

Taj zakon predviđa da se na šest mjeseci od 1. maja odloži plaćanje svih kreditnih obaveza bankama po osnovu glavnica, kamata, zatezne kamate, naknada i drugog, odnosno banke bi u ovom periodu ostale bez najznačajnijih prihoda.

Konjević je kazao da su banke u 2019. godini ostvarile profit od 70 miliona eura, te da prethodni moratorijum na tri mjeseca, koji je uvela Centralna banka Crne Gore (CBCG), nije bio dobar, jer se kamata dodatno povećala.

„Banke su tada ostvarile novog prihoda 22 miliona eura od građana i privrede... Mislimo da nije pošteno da se bankama obezbjeđuje dodatni prihod na teret građana“, rekao je Konjević.

On je upitao da li su Skupštini važniji građani ili banke. Kazao je da ne spori pravo banaka da vodi poslovnu politiku, ali da treba da Skupština vodi računa i o građanima. On je naveo da tokom krize banke moraju snositi posljedice, a ne da dižu nove naknade.

Konjević je rekao da je spreman da razgovora o tome da se rok o odlaganju plaćanja sa 180 dana smanji na 90 ili 60 dana.

Poslanik Demokratskog fronta Slaven Radunović kluba kazao je da ekonomski sistem mora da funkcioniše po regulama koje su ustanovoljene stotinama godinama unazad.

„Što je kriza veća, novac je skuplji, kamate su više“, rekao je Radunović. On je upitao Konjevića da li se ovim zakonom povećava rizik za poslovanje investitiora, te da li će se ovim zakonom dodatno onda povećavati kamate na kredite.

„Ako se ovaj zakon usvoji banke neće odobravati nikome nove kredite. Sa druge strane se dobije odlaganje obaveza na tri ili više mjeseci. Je li potrebno klati vola zbog kila mesa... Građani dobijaju samo odlaganjem obaveze, a sa druge strane imamo ogroman rizik: poskupljenje svih kredita i reakcije finansijskog tržišta koji može da bude vrlo loš po poslovanje privrede“, rekao je Radunović.

Radunović je kazao da će on lično biti uzdržan kada bude glasanje o ovom zakonu ako rok bude na tri mjeseca, te da će biti protiv ako bude šest. On je kolegama iz svog poslaničkog kluba preporučio da urade isto.

Branko Radulović iz Pokreta za promjene (PZP) naveo je da nije dobro donositi ishitrene poteze, jer bi se time mogli stvoriti kontraefekti.

Dodao je da je za sveobuhvatne ekonomske reforme, ali da nije za predloženi opšti moratorijum, jer smatra da on mora biti ciljani.

Poslanik građanskog pokreta URA Miloš Konatar kazao je da se njegova partija zalaže za mogućnost da se građanima i privrednicima omogući odlaganje svojih obaveza, pravo na moratorijum, ali na način da ono ne ugrozi finansijsku stabilnost i finansijski sistem Crne Gore. On je apelovao na Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomskog razvoja i CBCG da napravi takav sveoobuhvatan paket reformi.

„Ako napravimo kratkoročnu korist, a dugoročnu štetu, nismo napravili dobar potez“, rekao je Konatar.

Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP) Dragan Ivanović kazao je da u ovom trenutku treba pomoći građanima, te da banke nisu toliko ugrožene, koliko su u jednom momentu, kako je naveo, pokazale brigu.

„Apelujem na predlagača da se smanji rok sa šest na tri mjeseca i to bi bilo pogodno da SNP podrži ovaj zakon“, rekao je Ivanović.

Boris Mugoša iz Socijaldemoktrata (SD) kazao je da su kod moratorijuma važni rok i kamatna stopa.

„Vidim da postoji raspoloženje da se taj rok sa šest mjeseci koriguje na niže... Kamatna stopa od nula odsto tokom moratorijuma ne postoji. Mislim, da se tokom moratorijuma mora naći formula da se ne obračunava kamatna stopa po ugovorenoj, nego da se može naći formula da bude niža kamatna stopa...Postoji više solucija za to“, saopštio je Mugoša.

On je dodao da nije za to da svaki klijent ima tu povlasticu, jer, kako je naveo, nekima biznis ide veoma dobro. Kazao je da odnosi moraju da se postave na način da banke, građani i privredu moraju da budu u jednakom položaju.

„Privreda ne može bez banaka, a banke ne mogu bez privrede i građana“, rekao je Mugoša.

Konjević je u odgovoru poslaniku Radunoviću kazao da ne spori da postoji rizik u ovom zakonu, ali da je veći rizik nova akcizna politika koju će sprovoditi Vlada na cigarete i elektronska fiskalizacija koja se ne primjenjuje na pravi način.

„Ovo je moratorijum za sve one koji to žele, uz savjet da svako onaj ko može da izmiruje nastavi sa njima. Nije ovo nikakvo opraštanje, ovo je odlaganje obaveze koja će se na kraju otplatnog perioda nastaviti u roku u kojem traje moratorijum“, rekao je Konjević.

Dodao je da mu je žao što poslanici DF-a neće podržati ovaj zakon kao i, kako je naveo, URA i Demokrate, iako su se prethodno zalagali za njega.

Prethodno su predstavnici najznačajnijih stranih banaka, prema informacijama “Vijesti”, zaprijetili da će zatvoriti banke na šest mjeseci i prestati sa odobravanjem kredita ako Predlog zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza bude usvojen u Skupštini.

Takođe, Centralna banka Crne Gore (CBCG) dala je negativno mišljenje na ovaj predlog zakona, navodeći da su Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond izričito protiv apsolutnog moratorijuma.

“Što se tiče konkretnog predloga za apsolutni moratorijum u trajanju od tri do pet mjeseci smatramo da je ekonomski neefikasan, da ne doprinosi oporavku ekonomije, a ujedno ima potencijal narušavanja finansijske stabilnosti.CBCG se u kreiranju mjera povodi najboljnom međunarodnom praksom i stavovioma međunarodnih finansijskih institucija. Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond su izričito protiv apsolutnog moratorijuma, koji bi se primijenio na sve dužnike, bez obzira na njihovu finansijsku situaciju, kao i protiv propisivanja bankama visine kamate koju mogu zaračunati na svoje kredite” saopšteno je između ostalog iz CBCG

Poslanik Prave Crne Gore Marko Milačić pozvao je, prije svega, parlamentrarnu većinu da sjedne sa ministrom finansija, premijerom Zdravkom Krivokapićem kako bi se došli do sveobuhvatnog rješenja. Poslananici će se o ovom zakonu izjasniti naknadno.

Preporučujemo za Vas