RADNI DORUČAK SA MINISTARSTVOM KAPITALNIH INVESTICIJA

Do kraja septembra znaće se ima li nafte i gasa u podmorju

Koncesionaru za otvaranje novog rudnika u Mojkovcu produžen rok za još dvije godine. Prema zahtjevima EU rekonstrukcija TE Pljevlja mogla bi koštati 15 milion više od planirana 54 miliona, a možda bi mogla da radi svega do 2030. godine, što dovodi u pitanje cijeli projekat

21016 pregleda 336 reakcija 27 komentar(a)
Perunović, Foto: Boris Pejović
Perunović, Foto: Boris Pejović

Koncesionar Eni-Novatek za istraživanje nafte i gasa i crnogorskom podmorju do sada je iskopao bušotinu na dubinu od 4.700 metara i do kraja septembra bi trebao biti na 6.000 metara gdje se očekuje ulaz u zonu lezišta. U toku narednih 20 do 30 dana, odnosno do kraja septembra bi trebali imati preliminarne podatke o kvalitetu i potencijalu ležišta, kazao je Marko Perunović, državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija na radnom doručku sa novinarima.

On je naveo da preliminarni podaci pokazuju da ima razloga za optimizam. "Eni i Novatek imala jako puno uspjeha u definisanju džinovskih ležišta širom svijeta. Renomirani i odgovorni partner radi sve na zaštiti na razdu i zaštiti životne sredine i maksimalno je posvećen poslu. Rade čak značajno sporije i pažljivije, što košta nas malo više vremena, međutim i na početku smo definisali da ekonomija i energetika mogu da idu jedno sa drugim zbog čega se radi pažljivije na svemu tome", kazao je Perunović.

Sa radnog ručka
Sa radnog ručkafoto: Boris Pejović

On je naveo da nakon završetka istražne bušotine ide faza od dvije do tri godine razrade ležišta, a da bi i početka eksploatacija mogao biti u 2024. godini.

Drugi značajan projekat koji su zatekli u vrlo zapuštenom stanju je projekat rudnika Brskovo, koji bi mogao da preporodi Mojkovac.

"Napravljen je aneks ugovora gdje su koncesionaru date dodatne dvije godine da obezbjedi svu potrebnu dokumentaciju i da nakon iteka tog roka bude u stanju da krene sa ekspoatacijom rude. Vlada je imenovala koordinatora projekta to je Danilo Mrdak iz Ministarstva ekologije i prostornog planiranja. Projekat je jako značajan sa ekonomskog aspekta jer se planira zapošljavanje između 500 i 700 radnika na period od 15 do 18 godina", kazao je Perunović.

On je naveo da bi lokalna samouprava Mojkovca imala prihode od 70 odsto od vrijednosti koncesione naknade, što bi bilo godišnje oko dva i po miliona eura, dok bi država od PDV-a na izvoz rude cinka i olova imala godišnje oko deset miliona eura.

Perunović
Perunovićfoto: Boris Pejović

Perunović je naveo da se sve radi uz poštovanje ekoloških standarda, i da je čak koncesionar predložio mnogo strožije ekološke norme od onih koje je bio dužan da poštuje.

On je naveo da se radi na više projekata iz oblasti energetike sa Elektroprivredom, kao što su projeti solarnih elektrana na privatnim krovovima, hidroelektrana Komarnica i Kruševo, boljeg iskorišćenja voda Nikšićkog polja, solarne elektrane na Veljem brdu kod Podgorice, rješenja problema sa izmjenom projekta za solarnu elektranu Briska gora, druge vjetroelektrane na Krnovu,...

Sa radnog ručka
Sa radnog ručkafoto: Boris Pejović

U vezi Teremoelektrane Pljevlja, Perunović je naveo da je bivša Vlada potpisala ugovor sa Evropskom energetskom zajednicom gdje je prihvatila da će je ekološki rekonstruisati u okviru 20.000 radnih sati, koji su istekli krajem prošle godine a da ta rekonstrukcija nije ni počela. On je naveo da je zbog toga u martu Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Crne Gore.

"Sada smo kao država u situaciji da tražimo rješenje, koje mora da obuhvati i ekološku rekonstrukciju, gdje je od ranije izabran konzorcijumom kineske kompanije Dec Intenacional i podgoričkih firmi Bemax, BB Solar i Permonte. Ugovor je jako sumnjiv i sada je pitanje na koji najbolji način nastavimo sa tom precedurom vezanom za termoelektranu. Ako uradimo ono što se od nas zahtjeva to će koštati 15 miliona više od nego što je projektovanih 54 miliona u osnovnom ugovoru. Pitanje je šta da radimo poslije toga jer čitava politika energetske tranzicije je prelaz na zelenu energiju koju ćemo morati da prihvatimo ako mislimo da se priključimo Evropskoj uniji. Čitava ta situacija dovodi nas do toga da razmišljamo koliko je uopšte isplativo raditi tu rekonstrukciju. Još smo u fazi dogovaranja i traženja odgovora, a na Vladi će biti da donese konačnu odluku. Mi ćemo predložiti Vladi dokument energetske politika za narednih deset godina, jer se 2030. godina već spominje kao godina u kojoj bi trebalo značajno ako ne u potpunosti umanjiti koncetracija CO2 koja je vezana za fosilna goriva. Vrlo je složena situacija jer obuhvata više stvari, koliko će nešto koštati, koliko će biti isplativo, a sa druge strane TE nam proizvodi 40 odsto električne energije i jako veliki broj ljudi koji zavisi od tog reprolanca", naveo je Perunović.