Rudnik uglja Pljevlja prethodnu godinu poslovao je pozitivno i ostvario dobit od 4,42 miliona eura, pokazuje izvještaj menadžmenta ove kompanije. To je ipak tri puta slabiji rezultat u odnosu na 2020. godinu kada je ta kompanija, koja je u 100 procentnom vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), ostvarila dobitak od 13,1 milion.
Ukupni kapital kompanije, čiji je osnovni proizvod ugalj namijenjen za industrijsku i široku potrošnju, povećan je sa 60,5 miliona na 65,1 milion eura, dok se neraspoređeni dobitak sa 25,07 miliona sa kraja 2020. godine smanjio na 16,6 miliona zbog isplate dividende.
”Produžetak planiranog godišnjeg remonta Termoelektrane (TE)”Pljevlja’’ u drugom kvartalu i neplanirani zastoji, kao i ograničenja u isporuci uglja, loši vremenski uslovi, sužen prostor za napredovanje rudarskih radova, uobičajen problem nedostatka rezervnih djelova za rudarsku opremu i mehanizaciju uticali su da proizvodni rezultati budu manji od planiranih i manji od ostvarenih u 2020. godini”, navodi se u izvještaju menadžmenta kompanije.
U strukturi ukupnih prihoda kompanije koji su lani iznosili 49,8 miliona, najznačajnije mjesto pripada prihodima od prodaje uglja u iznosu 43,3 miliona eura, što je za ukupno četiri odsto manje u odnosu na 2020. godinu.
”Prihodi od prodaje uglja za potrebe TE su bili manji za 10,8 odsto, a prihodi od prodaje na tržištu široke potrošnje veći su za 48,2 odsto u odnosu na 2020. godinu”, piše u izvještaju.
Što se tiče rashoda oni su ukupno iznosili 44,3 miliona eura i bili su za 28,6 odsto veći nego 2020, ali i za 14,5 odsto niži u odnosu na rashode utvrđene inoviranim planom.
”Treba napomenuti da veće razlike u ostvarenju prihoda i rashoda u odnosu na planirane ili ostvarene u prethodnom periodu su posljedica procjene osnovnih sredstava sa stanjem 31.12.2021. godine čiji efekti su uticali na povećanje prihoda za iznos od 3,68 miliona eura i povećanje rashoda za iznos od 6,88 miliona eura”, saopšteno je iz menadžmenta.
U dijelu troškova na zarade i naknade zaposlenih otišlo je 14,74 miliona eura što je za 9,4 odsto više nego 2020. godine, a udio u ukupnim rashodima je 39,7 odsto.
Prosječan broj zaposlenih u firmi je bio 776 sa prosječnom neto zaradom od 767 eura, a preko agencije je angažovano dodatnih 113 radnika za koje izdvojemo 1,49 miliona, koji su prosječno primali 579 eura. Uz to naknade po ugovorima o djelu koštale su 345 hiljada eura što je za 7,2 puta veći iznos od ostvarenog za isti period 2020. godine. Kako su objasnili iz menadžmenta, povećanje ovih naknada je posljedica formiranja komisija za analizu pojedinih segmenata poslovanja kompanije u prethodnom periodu kao i angažovanje osoba za obavljanje sezonskih poslova.
Proizvodnja uglja lani je realizovana u ukupnom iznosu od 1,54 miliona tona, što je za 4,8 odsto manje od plana i za 6,5 odsto manje nego u 2020. godini.
Od ukupno proizvedenog uglja TE “Pljevlja” je isporučeno 87,85 odsto, ostalih 10,64 odsto kupcima iz regiona i tek 1,51 odsto kupcima iz Crne Gore.
”S pravom se može reći da je, uprkos svim izazovima, Rudnik uglja zajedno sa EPCG bio i ostao glavni stub energetskog sistema Crne Gore, odnosno, njena industrijsko-privredna osnova”, kazali su iz menadžmenta.
Ukupna proizvodnja električne energije prethodne godini iznosila je 3.648 GWh, gdje je najveće učešće imala TE “Pljevlja” sa 36,53 odsto, hidroelektrana Perućica sa 27,11 odsto, hidroelektrana Piva sa 22,9 odsto, vjetroelektrane 8,79 odsto i male (hidro i solarne) elektrane sa 4,58 odsto.
Tokom 2021. godine kompanije je uplatila ukupno 20,4 miliona obaveza prema državi i lokalnoj samoupravi, a iz menadžmenta su poručili da preduzeće nema neizmirenih poreskih niti kreditnih obaveza.
Budvanska rivijera ima minus od 2,2 miliona eura
Hotelska grupa (HG) Budvanska rivijera 2021. godinu završila je negativnim poslovnim rezultatom od 2,2 miliona eura, čime je nastavila negativno da posluje jer je tokom 2020. godine, koju je obilježila pandemije, ostvarila minus od preko devet miliona eura.
Kompanija je sa tim rezultatom ima neraspoređenog gubitak od 725 hiljada, a kapital kompanije je umanjen za 2,5 miliona na 126 miliona.
Prihodi su bili preko deset miliona, četiri puta više nego 2020, ali su se uvećali i troškovi poslovanja sa 6,748 na osam miliona. Uz to, na zarade je potrošeno 5,257 miliona, deset odsto više.
Vlada Crne Gore posjeduje 41,64 odsto akcija u HG Budvanska rivijera, Fond PIO 12,82 odsto, Zavod za zapošljavanje 4,27 odsto uz još nekoliko manjinskih akcionara.
Članice sisteme MK Group, na čijem čelu se nalazi poznati srpski biznismen Miodrag Kostić, su sredinom prošle godine na berzi od Strateks grupe kupile 12,1 odsto akcija ovog preduzeća čime je njihov udio u vlasništvu porastao na 28,7 odsto.
I Luka Kotor u gubitku
I Luka Kotor se nije oporavila u potpunosti od uticaja pandemije jer je prethodnu godinu završila sa negativnim poslovanjem. Ostvaren je minus od 955 hiljada, što je duplo manje nego 2020. godine.
Poslovni prihodi su porasli sa 213 na 940 hiljada, ali su rashodi iznosili 1,895 miliona, od čega čak više od polovinu udjela imaju troškovi na zarade zaposlenih, odnosno nešto više od milion eura je otišlo u ruke 67 zaposlenih.
U ovoj kompaniji Opština Kotor ima 57 odsto udjela, a Fond PIO 17,50 odsto.
Bonus video:
