Državni budžet za narednu godinu iznosiće 3,77 milijardi eura, od čega će se 2,97 milijardi obezbijediti iz redovnih državnih poreza i drugih dažbina. Razlika koja nedostaje obezbijediće se zaduženjem od 488 miliona, donacijama od 105 miliona i sa 200 miliona iz depozita koji preostanu iz ove godine.
To je navedeno u predlogu budžeta za narednu godinu koji je Vlada juče usvojila i u koji Vijesti imaju uvid, kao i predlog odluke o zaduženju. Do zaključenja teksta na sajtu Vlade nijesu objavljena ta dva dokumenta, tako da je moguće da će neke cifre biti korigovane.Iz Vlade su najavili da će materijal biti dostupan nakon tehničke redakture, a sve će prezentovati u srijedu.
Iako se u tabelarnom dijelu predloga budžeta navodi zaduženje od 488 miliona eura, u tekstualnom se daje mogućnost Vladi da se zaduži do sume od 3,23 milijarde eura. To zaduženje je podijeljeno u četiri grupe do 500 miliona za vraćanje dugova i rezervu budžeta u narednoj godini, 637 miliona za kapitalne projekte iz kredita evropskih razvojnih banaka, 1,1 milijardu za ostale kapitalne i programske projekte od kreditora koji će, kako je navedeno, naknadno biti određeni i do milijardu eura koje se mogu uzeti u narednoj godini a koristiti za refinansiranje duga i fiskalnu rezervu u 2027. godini.
“Država se u 2026. godini može zadužiti u iznosu do 500.000.000,00 eura za potrebe obezbjeđenja nedostajućih sredstava u 2026. godini, putem zaključenja kreditnih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama, sa domaćim ili inostranim bankama sa ili bez garancije Svjetske banke, kroz emisiju državnih zapisa ili dužničkih hartija od vrijednosti na domaćem ili međunarodnom tržištu, kao ili zaključenjem bilateralnih ili drugih kreditnih aranžmana. Izuzetno od stava 5 ovog člana, Država se može u 2026. godini zadužiti u iznosu do 1.000.000.000,00 eura za potrebe refinansiranja duga i stvaranja fiskalne rezerve za 2027. i 2028. godinu, putem zaključenja kreditnih aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama, sa domaćim ili inostranim bankama, kroz emisiju državnih zapisa ili dužničkih hartija od vrijednosti na domaćem ili međunarodnom tržištu, kao ili zaključenjem bilateralnih ili drugih kreditnih aranžmana”, navedeno je u predlogu odluke o zaduženju u 2026. godini koju je Vlada takođe juče usvojila.
Prema dokumentu u koji “Vijesti” imaju uvid, izvorni prihodi iznose 3,074 milijarde eura, dok su izdaci projektovani na 3,35 milijardi. Deficit budžeta je planiran na 278 miliona eura. Ukupni primici u iznosu od 3,77 milijardi eura raspoređeni su na sljedeći način: tekući budžet 1,60 milijardi, rezerve 39,86 miliona, budžet državnih fondova 1,404 milijarde, kapitalni budžet je projektovan na 300 miliona eura, dok je stavka “transakcije i finansiranja” 430 miliona eura.
Budžet za narednu godinu je za 250 miliona manji nego u ovoj godine, najviše zbog toga jer u narednoj godini na naplatu dolazi manje starih dugova 388 miliona, dok je u ovoj trebalo vratiti 848 miliona eura.
Od dažbina očekuju 200 miliona više
Tekući prihodi budžeta od poreza i drugih dažbina od 2,97 milijardi, veći su za 200 miliona eura u odnosu na ovu godinu. Ministarstvo finansija očekuje da će u narednoj godini od poreza na dodatu vrijednost prihodovati 1,47 milijardi eura, što je za sto miliona ili 7,3 odsto više nego u ovoj godini. Prihodi od PDV-a čine 49 odsto ukupnih izvornih državnih prihoda planiranih u narednoj godini, što stvara značajnu zavisnost državnih finansija od ovog poreza na potrošnju.
Od akciza se očekuju 423 miliona (20 miliona više), od poreza na dobit 243 miliona (24 miliona više), od poreza na dohodak fizičkih lica 121 miliona (13 miliona više), od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje 399 miliona (dva miliona više), od poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije 70 miliona (šest miliona više), od naknada 82 miliona (osam miliona više), od taksi 20 miliona (dva miliona više), ostalih prihoda 65 miliona (13 miliona više)...
Ukupna nedostajuća sredstva (razlika između ukupnih prihoda i rashoda) iznose 704 miliona eura, a ona se prema predlogu budžeta planiraju pokriti novim zaduženjem u iznosu od 488 miliona eura, iz depozita od 200 miliona eura iz ove godine, prodajom imovine za šest miliona i primicima od otplate kredita od 9,7 miliona eura.
U predlogu budžeta nema posebno istaknutog prihoda od naknade za davanje aerodroma u zakup, kao ni od legalizacije nelegalnih objekata iako je samim zakonom o legalizaciji predviđeno da 20 odsto ove naknade ide u državni budžet.
Za socijalnu pomoć 249 miliona
Najznačajniji rashod u narednoj godini biće isplata bruto zarada u javnom sektoru od 726 miliona eura, što je za 10 miliona više nego u ovoj godini. Za isplatu neto zarada biće potrebno 588 miliona eura, što je za 25 miliona eura ili 4,4 odsto više.
Za vraćanje kamata u narednoj godini biće potrebno 174,8 miliona eura, što je za 15 miliona više nego u ovoj godini.
Za socijalnu pomoć u narednoj godini predviđeno je 249 miliona eura, što je za osam miliona više.
Za transfere zdravstvenim institucijama iz budžeta planirana su 252 miliona eura ili 35 miliona više.
Za isplatu penzija u narednoj godini potrebo je 837 miliona eura, odnosno 60 miliona eura više nego u ovoj godini. Kako se od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje očekuje 399 miliona eura, deficit Fonda PIO (razlika između naplate doprinosa i isplate penzije) iznosiće 438 miliona eura. Kako je država garant isplate penzija, ovaj deficit se pokriva iz ostalih državnih prihoda. Prema ovim podacima, 47 odsto novca potrebnog za isplatu penzija biće obezbijeđeno od namjenskih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a sa 53 odsto od drugih prihoda iz budžeta.
Za otplatu dugova predviđena je stavka od 388 miliona eura, što je za 460 miliona eura manje od cifre koju je država morala vratiti u ovoj godini.
Tekuća budžetska rezerva predviđena je na iznos od 39,8 miliona eura, dok je lani iznosila 43,1 miliona eura.
Garancije 172 miliona za više državnih preduzeća...
Prema dokumentu u koji “Vijesti” imaju uvid, država u narednoj godini može izdati garancije u ukupnom iznosu od 171,95 miliona eura i to za deset različitih kreditnih aranžmana državnih preduzeća. Garancije bi pokrivale projekte u energetici, vodosnabdijevanju i željezničkom saobraćaju.
Državna garancija do 25 miliona eura predviđena je za kreditni aranžman između Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) i Francuske razvojne agencije (AFD) za finansiranje “projekta rekonstrukcije i proširenja TS 220/110 kV Perućica i nabavku autotransformatora 400/220 kV Pljevlja 2”. Pored toga, za CGES jer planirana garanciju do 18 miliona eura za kreditni aranžman sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za izgradnju dalekovoda Vilusi–Herceg Novi, kao i garanciju od 15 miliona eura za finansiranje projekta povećanja propusne moći 220 kV dalekovoda.
Za Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) predviđena je garancija do 35 miliona eura za kreditni aranžman sa AFD-om, namijenjen realizaciji “projekta rekonstrukcije šest 35 kV postrojenja i zamjene opreme u 250 trafo-stanica 10/04 kV”.
Regionalni vodovod Crnogorsko primorje dobio dvije državne garancije za projekte sa EBRD-om. Prva, u iznosu do 12 miliona eura, odnosi se na drugu tranšu kreditnog aranžmana namijenjenog unapređenju sistema regionalnog vodosnabdijevanja kroz razvojne projekte. Druga, vrijedna šest miliona eura, namijenjena je izgradnji dodatnih rezervoarskih kapaciteta i povećanju energetske efikasnosti regionalnog vodovodnog sistema.
U željezničkom sektoru, Željezničkom prevozu Crne Gore (ŽPCG) planirane su tri državne garancije. Prva, do 11.250.000 eura, odnosi se na kreditni aranžman sa kreditorom koji će biti utvrđen tokom godine, za investicionu opravku devet putničkih kola tipa “Y”. Druga, vrijedna do 4.700.000 eura, predviđena je za redovnu opravku električnih lokomotiva uz modernizaciju, dok bi treća garancija, u iznosu do 30 miliona eura, bila namijenjena nabavci novih putničkih kola sa ležajevima.
Montecargu će država garantovati do 15 miliona eura za kreditni aranžman sa kreditorom koji će biti utvrđen tokom godine, za nabavku voznog parka i modernizaciju voznih sredstava.
Nastavak auto-puta, obilaznica oko Budve, Velje brdo...
Stavka za kapitalne izatke u narednoj godini iznosi 379 miliona eura, što je povećanje za 18 miliona u odnosu na ovu godinu.
Od ukupnog kapitalnog budžeta 165 miliona eura pripada Upravi za saobraćaj, od čega je 97 miliona ili 58 odsto predviđeno za izgradnju auto-puteva. Od ove cifre 65 miliona je predviđeno za početak izgradnje dionice Mateševo - Andrijevica, gdje je još u toku postupak izbora izvođača u zajedničkoj proceduri Monteputa i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Nova dionica auto-puta od 24 kilometra, prema očekivanjima iz Vlade koštaće 600 miliona eura. Odabrani izvođač projektovanje i izgradnju treba da završi za pet godina. Ukupno bi ova dionica bila finansirana sa 250 miliona iz budžeta, sa 200 miliona kredita EBRD-a i uz bespovratni grant EU od 150 miliona.
Za obilaznicu Budve, odnosno buduću brzu cestu Markovići - Lastva Grbaljska, predviđeno je svega 30 miliona. I za ovu investiciju u toku je kod Monteputa postupak izbora izvođača. Izgradnja će trajati pet godina i ukupno koštati 200 miliona eura.
Preostala dva miliona iz budžeta za auto-puteve u narednoj godini odnosi se na pripremu dokumentacije za jadransko - jonski autoput i buduću mrežu brzih saobraćajnica.
Na Ministarstvo javnih radova odnosi se dio kapitalnog budžeta od 135 miliona eura.
Za nastavak izgradnje tri skijališta predviđeno je devet miliona eura - dva i po za Cmiljaču, tri za Žarski i tri i po miliona za Hajlu.
Od novih velikih investicija tu su izgradnja infrastrukture za projekat Velje brdo od 10 miliona eura, gradnja gondole od Igala do Ilinice od dva miliona eura, toplifikacija Pljevalja 4,2 miliona, izgradnja Univerzitetskog kliničkog centra u Podgorici od šest miliona eura, dva i po miliona za rekonstrukciju Uprave za izvršenje krivičnih sankacija u Spužu, za radar na Bjelasici 2,6 miliona, za proširenje kasarne u Danilovgradu 3,1 milion, dva miliona za žičaru Lovćen - Cetinje, za sportsku salu u Plužinama 1,1 milion, natkrivanje olimpijskog bazena u Podgorici tri miliona...
Bonus video:
