SIMULACIJE IZBORNIH REZULTATA POKAZUJU

CEMI: Opoziciji šansa u velikoj koaliciji

Vujović je za “Vijesti” potvrdio da nije uzeo u obzir moguća negativna i pozitivna odstupanja od prostog sabiranja rezultata pojedinačnih partija
39 komentar(a)
Zlatko Vujović, Ana Selić, Foto: CEMI
Zlatko Vujović, Ana Selić, Foto: CEMI
Ažurirano: 07.07.2016. 05:50h

Manjinske partije će i nakon jesenjih parlamentarnih izbora imati ključnu ulogu u formiranju vlasti. Za opozicione partije građanske profilacije, najbolje rješenje je koalicija, procjena je Zlatka Vujovića, predsjednika Upravnog odbora CeMI-ja.

On je simulaciju rezultata izbora koji se očekuju 9. ili 16. oktobra, radio koristeći O'dontovu metodu i to na osnovu IPSOS-ovog istraživanja javnog mnjenja.

Vujović je za “Vijesti” potvrdio da nije uzeo u obzir moguća negativna i pozitivna odstupanja od prostog sabiranja rezultata pojedinačnih partija.

On je razradio četiri scenarija nastupa partija.

U prvom svaka ide samostalno, u drugom SDP, Demos i URA nastupaju u koaliciji, u trećoj im se pridružuju i Demokrate, dok u četvrtom u koliciji nastupaju DPS, Bošnjačka stranka i Pozitivna.

Po IPSOS-u, DPS bi na izborima samostalno mogao da računa na 44 odsto glasova ili 38 mandata, ali bi u slučaju koalicije sa Bošnjačkom strankom i Pozitivnom mogli da osiguraju 40 mandata - samo jedan manje od apsolutne većine. “Odnosno jednog više nego što bi ovi subjekti ostvarili samostalno”, rekao je Vujović za “Vijesti”.

U slučaju da Demos, URA i SDP odluče da samostalno nastupe, dobiće 13, 5, odnosno 3 mandata. Ako se odluče za koalicioni nastup, imali bi 21 mandat. Ukoliko bi im se, procjenjuje sagovornik, u koaliciji pridružile Demokrate Alekse Bečića, dobili bi 26 mandata. Odnosno, jedan više od onoga što bi dobile samostalnim nastupima.

“Treba imati u vidu da koaliranja nekih partija privlače neke birače, ali i odbijaju neke druge koji bi glasali za neke od pojedinačnih partija. To nije predmet ove simulacije,” napominje Vujović.

U svim varijantama, navodi aktivista NVO CeMI, Demokratski front ostaje na sedam mandata ili devet odsto glasova, a SNP bi pao sa sedam na šest mandata u slučaju koalicije SDP-Demos-Demokrate-URA i koalicije DPS-BS-Pozitivna.

Mandati koji odlučuju bili bi oni manjinskih partija, i to prije svega albanski i hrvatski. IPSOS previđa da će albanske stranke osvojiti dva mandata (3,4 odsto glasova), a HGI mandat manje (0,4 odsto glasova).

Međutim, albanske partije, napominje Vujović, nije moguće sa preciznošću registrovati kada se sprovodi istraživanje javnog mnjenja na nacionalnom nivou. Ne samo zbog njihove male podrške, već i zbog djelovanja zakonske odredbe koja omogućava da se one, pod uslovom da su osvojile više od 0,7 odsto, tretiraju kao zbirna lista, te da ulaze u proces alokacije mandata pomoću d'Honta. Takođe, hrvatskoj partiji je potrebno da osvoji 0,35 odsto da bi došla do rezervisanog mandata, napominje on.

Vujović ističe da bi od velikog rasipanja glasova najveću korist imala koalicija opozicionih partija u slučaju da DPS ide samostalno u izbornu trku.

Međutim, na osnovu istraživanja IPSOS-a, Vujović očekuje da taj broj iznosi 3,5 odsto, dok je, na primjer, 2009. iznosio 12 odsto.

“Ne treba zanemariti mogućnost da ni neka od partija koje istraživanje IPSOS u ovom trenutku ne prepoznaje, popravi rezultat, odnosno da vladajuće partije manjom ili većom koalicijom obezbijede dodatne mandate. Jedna od simulacija pokazuje da DPS+BP+PCG može doći do 40 mandata, samo jednog manje od apsolutne većine. Odnosno jednog više nego što bi ovi subjekti ostvarili samostalno”, navodi on.

Demokrate su juče saopštile da njihovi terenski podaci pokazuju da sami imaju podršku 16,12 odsto birača.

Funkcioner DF-a Jovan Vučurović rekao je “Vijestima” da oni ne vjeruju agencijama koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja “jer su sve one na platnom spisku DPS-a”.

Politički direktor Pozitivne Aleksandar Ražnatović kaže da oni rade i prate istraživanja redovno. ”Zasad, svaka koalicija ima negativni sinergetski efekat, a ne samo koalicije Pozitivne sa bilo kim. Dakle, koju god koaliciju osmislite, istraživanja će vam reći da ta koalicija obezbjeđuje manji broj glasova nego što te stranke koje sačinjavaju koaliciju imaju pojedinačno”, navodi on.

Uljarević: Koaliciju opozicionih partija ne bi trebalo forsirati

Čelnica Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević kazala je da ne vidi otvorenost i spremnost svih onih koji čine građanski profilisanu opoziciju da nastupe zajednički na izborima.

“U tom kontekstu, ne treba forsirati nikakvu 'sabornost' jer ako svi akteri nijesu iskreni i posvećeni takvom pristupu na kraju može da se dobije kontraproduktivan efekat”, ocijenila je ona za “Vijesti”.

Smatra da je vrijeme za definisanje zajedničke poruke izgubljeno i da su pojedine partije već počele kampanju.

“Kad se sve to uzme u obzir, cijenim da će u konačnici dobiti isto išli samostalno ili zajedno, uz ono što mogu biti neka interna prestrojavanja, a koja neće značajno uticati na ukupni zbir,” rekla je.

Ističe da predan rad, dokumentovano razotkrivanje zloupotreba vlasti, intezivirana komunikacija sa javnošću i jasno okretanje oštrice kritike prema vlastima može opoziciji obezbijediti solidan rezultat.

Uljarevićeva smatra i da je odluka Demokrata o samostalnom nastupu na izborima bio logičan potez. Istakla je da partija Alekse Bečića vodi konzistentnu politiku.

Preporučujemo za Vas