Demokratska partija socijalista (DPS) i Demokratski front (DF) su vodeće političke grupacije za koje bi glasali crnogorski građani, koji bi se u ovom trenutku opredijelili za izlazak na parlamentarne izbore, pokazalo je istraživanje koje je za potrebe Instituta za srpsku kulturu sproveo Istraživačko-informativni centar NSPM.
Istraživanje javnog mnjenja “Crna Gora – proljeće 2016“ je sprovedeno od 28. maja do 5.juna na uzorku od 1050 ispitanika.
Direktor Istraživačko-informativnog centra NSPM, Đorđe Vukadinović, kazao je danas, na pres konferenciji, da je istraživanje pokazalo da se 63,8 odsto građana izjasnilo da bi sigurno izašlo na parlamentarne izbore ukoliko bi bili održani u nedjelju, možda ili vjerovatno bi izašlo 22,1 odsto, ne bi izašlo 11,2 odsto, a neopredijeljenih je 2,9 odsto.
"Na pitanje za koju stranku bi glasali, ukoliko bi izašli na izbore, 29,2 odsto građana se izjasnilo da bi glasalo za DPS, 16,5 odsto za DF, 6,1 odsto za SNP, po pet odsto za Demokrate i Demos, 3,1 odsto za Socijaldemokratsku partiju, 2,4 odsto za URA-u, 2,1 odsto za Bošnjačku stranu, 1,8 odsto za Socijaldemokrate, 3,8 odsto za ostale, 8,1 odsto da neće glasati, a nije željelo da se izjasni 17,2 odsto građana“, rekao je Vukadinović.
On je istakao da je istraživanje pokazalo da DPS ima više glasova putem telefonske ankete, dok opozicija ima veću podršku u anketama rađenih na terenu.
„Građani su, na pitanje da se sledeće nedjelje održava referendum o ulasku Crne Gore u NATO, u 60,1 odsto slučajeva izjasnili da bi glasali protiv, a u 39,9 odsto da bi glasali za ulazak države u taj savez“, naveo je Vukadinović.
Istraživačica, Ksenija Radović, kazala je da je iznenađujuće da je u Podgorici od 37 ispitanika osam bilo za ulazak Crne Gore u NATO, 18 protiv, a ostali su bili neopredijeljeni.
„Slična je situacija u Nikšiću, gdje se od 25 ispitanih, protiv ulaska Crne Gore u NATO, izjasnilo deset građana, a šest je bilo za, dok su ostali bili bez stava“, navela je Radović.
Vukadinović je kazao da su građani, na pitanje da li i u kojoj mjeri podržavaju odluku Vlade Crne Gore da uvede sankcije Rusiji, u 4,8 odsto slučajeva kazali da potpuno podržavaju, 4,6 odsto da podržavaju u velikoj mjeri, više ne podržavaju, nego što što podžava njih 10,5 odsto, 69,3 odsto ne podržava, a nema odgovora 10,8 odsto.
„Na pitanje da li podržavaju ulazak dijela opozicije u Vladu, 39 odsto građana se izjasnilo da podržava, dok ne podržava 38,5 odsto, a nema stav 22,5 odsto“, rekao je on.
Prema njegovim riječima, građani su, na pitanje da li smatraju da su izbori u Crnoj Gori slobodni i demokratski ili sumnjaju da postoje zloupotrebe, u 26,1 odsto slučajeva odgovorili da su izbori slobodni i demokratski, a da postoje zloupotrebe smatra njih 63,3 odsto, dok nema stav 10,6 odsto.
„Na pitanje da li ljudi u Crnoj Gori smiju otvoreno da izraze svoje političke stavove bez bojazni da se to može negativno odraziti na njihov posao, istraživanje je pokazalo da u 34 odsto slučajeva smiju da izraze stavove, 55,4 odsto smatra da ne smiju jer postoji strah od poslijedica, dok nema stav 10,6 odsto“, kazao je Vukadinović.
Građani su se, kako je rekao, na pitanje sa kojom zemljom bi Crna Gora prvenstveno trebalo da razvija i unaprijeđuje regionalnu saradnju, izjasnili u 57,8 odsto slučajeva da bi to trebalo uraditi sa Srbijom.
„Da sa Hrvatskom treba unaprijediti regionalnu saradnju smatra 8,7 odsto građana, Bosnom i Hercegovinom šest odsto, Albanijom 4,2 odsto, Grčkom 2,1 odsto, Makedonijom 1,9 odsto, a neopredijeljenih je 19,4 odsto“, naveo je Vukadinović.
Predsjednik Upravnog odbora Instituta za srpsku kulturu, Budimir Aleksić, ocijenio je da su istraživanja koja su rađena proteklih dana „spinovana za potrebe DPS-a“.
„Juče i danas smo imali priliku da vidimo takva istraživanja, tri dana nakon što smo mi obznanili da ćemo prezentovati rezultate našeg istraživanja. Odjednom su se pojavila dva istraživanja od kojih je jedno anonimno i prenijeli su ga mediji“, istakao je Aleksić.
Bonus video:
