"ODRAĐEN NAJTEŽI DIO POSLA"

Marković: Crna Gora u EU najkasnije do 2025.

"Crna Gora ne trči trku sa rokom svog učlanjenja. Mi mislimo da je trebalo brže, ali to ne zavisi od nas"
10 komentar(a)
Duško Marković, Foto: Twitter/Vlada Crne Gore
Duško Marković, Foto: Twitter/Vlada Crne Gore
Ažurirano: 25.10.2018. 11:12h

Crna Gora je dosadašnjim procesom evropske integracije odradila najteži dio posla, zatvaranje pregovaračkih poglavlja predstavlja lakši dio integracionog procesa i naša zemlja će svakako ući u Evropsku uniju prije 2025. ili upravo 2025. godine, rekao je premijer Duško Marković.

On prisustvuje konferenciji "Balkan i Evropska unija - petogodišnji ciklus Berlinskog procesa", koju organizuje Privredna komora Crne Gore.

"U proteklih 30 godina evropska perspektiva Zapadnog Balkana nikada nije bila izvjesnija i Balkan nikada nije bio u boljoj poziciji. To ne znači da nijesmo izloženi rizicima. Nestabilnosti dolaze kao rezultat različitih procesa na globalnoj sceni. Veoma brzo narastanje protekcionizma i populističkih ideja, ali i onoga što imamo na ekonomskom planu – tenzije između velikih ekonomija kao što su Kina, SAD pa i sama EU. U okviru toga Balkan sprovodi svoju evropsku agendu i zemlje pojedinačno, a Crna Gora i Srbija su najdalje odmakle na tom putu. Pitanje je da li smo uspješni? Imamo ozbiljan i veliki rezultat jer ovo nije tehnički proces. Otvaranje poglavlja je suštinski proces promjena u zemlji i društvu u svakom smislu. Dakle radeći na otvaranju poglavlja mi radimo na promjenama u društvu koje nas vode boljoj perspektivi. Crna Gora ne trči trku sa rokom svog učlanjenja. Mi mislimo da je trebalo brže, ali to ne zavisi od nas. Mi ovaj proces posmatramo kao priliku da uzmemo u posjed evropske vrijednosti. Naša evropska perspektiva nije cilj radi članstva u EU nego radi naših evropskih vrijednosti. Što se rokova tiče za nas će proces zatvaranja poglavlja biti lakši od prvog. Bićemo u Evropskoj uniji prije 2025. a možda baš 2025. godine", rekao je Marković na početku panela "Ekonomska i evropska perspektiva Balkana" na kojem je nastupio zajedno sa premijerom Republike Kosovo Ramušom Haradinajem i potpredsjednicima vlada Republike Srbije Rasimom Ljajićem i Republike Makedonije Kočom Angjuševim.

Panel je vodio novinar austrijske državne televizij ORF Kristijan Veršuc.

Odgovarajući na pitanje moderatora šta su prepreke bržem i kvalitetnijem napretku regiona Zapadnog Balkana Marković je rekao da najveću prepreku predstavljaju upravo države regiona i to konkretno pojedine vlade odnosno premijeri jer se ponašaju suprotno preuzetim obaveza ma.

"Berlinski proces je počeo kao diplomatska inicijativa. Danas u sadržaju i duhu ima uglavnom ekonomska pitanja. ... Kroz Berlinski proces smo došlo do važnog dokumenta – Akcionog plana koji treba da obezbijedi implemetnaciju povezivnaja. Potpisali smo ga u Trstu – mi premijeri šet zemalja. Da budem potpuno otvoren ovdje među prijatelima i kolegama: Nijesmo odgovorili toj obavezi do kraja. Moramo da promijenimo način ponašanja u Regionu, moramo kad preuzmemo obavezu da je i ispunimo. To treba da bude naš standard. Na to ne treba niko od naših partnera da nas podjeća. A nijesu sve Vlade posmatrale proces na isti način. Mi imamo iz te agende povezivanja i Akcionog plana tačne zadatke prevazilažejna ekonomskih barijera i administrativnih ograničenja. A onda u jeku tih naših aktivnosti, a da ne govorim o potrebama naših ekonomija, mi se ponašamo različito: neke zemlje uvode takse na uvoz poljoprivrivrednih proiozvoda. Crna Gora i na ovom primjeru pokazuje punu odgovornost i mislim da smo zenmlja koja je do detalja ispunila obaveze iz agende povezivanja odnosno Akcionog plana", rekao je Marković.

Ocijenio je da su sve države regiona iz Berlinskog procesa već do sada ostvarile određene koristi pri čemu je Crna Gora, iako najmanja ekonomija, povukla najviše novca.

Predsjednik Vlade je odgovor na ovo pitanje završio ocjenom da je na Balikanu najvažnija stabilnost.

"Moramo očuvati postojeći nivo stabilnosti da bi ekonomija dobila na prilici", rekao je Marković.

Istakao je da digitalna ekonomija pruža regionu ogromne šanse da brže prevazilazi teškoće i nadoknađuje zaostalost za razvijenim dijelom Evrope.

"Digitalna ekonomija je ekonomska budućnost koja će nam dati brze rezultate i izdići nas iz nivoa prosječnosti", rekao je Marković.

Preporučujemo za Vas