POLITIKA EU

NVO će teško opstati bez podrške države

Na konferenciji, koja je okupila predstavnike oko 70 nevladinih organizacija, istaknuto je da NVO moraju stalno unapređivati kvalitet svojih servisa i ljudske resurse, kao i da njihov opstanak zavisi od diversifikacije izvora finansiranja.
0 komentar(a)
Beograd, Foto: Traveljournalist.com
Beograd, Foto: Traveljournalist.com
Ažurirano: 25.03.2011. 13:49h

Države Zapadnog Balkana moraju finansirati nevladine organizacije iz svojih fondova i prenositi na njih dio svojih obaveza da bi NVO, bez čijeg angažmana nema aktivnog učešća građana u donošenju odluka, mogle da opstanu, zaključeno je na međunarodnoj konferenciji o održivosti nevladinih oprganizacija, koju je održana protekla dva dana u Beogradu, u okviru TACSO projekta.

TACSO projekat obezbjeđuje tehničku podršku organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Uz podršku Evropske unije sprovodi ga švedski Institut za javnu administraciju (SIPU) sa partnerima iz regiona..

TACSO projekat obezbjeđuje tehničku podršku organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Uz podršku Evropske unije sprovodi ga švedski Institut za javnu administraciju (SIPU) sa partnerima iz regiona..

Na konferenciji, koja je okupila predstavnike oko 70 nevladinih organizacija, istaknuto je da NVO moraju stalno unapređivati kvalitet svojih servisa i ljudske resurse, kao i da njihov opstanak zavisi od diversifikacije izvora finansiranja. Pošto se međunarodne fondacije polako povlače, glavni donatori postaju država i EU.

„Što se tiče države, suštinski problem je netransparentnost raspodjele novca, dok kod EU imamo prilično komplikovanu proceduru za apliciranje, kojoj mogu da odgovore samo najveće organizacije, tako da su manje razvijene NVO u opasnosti“, kazao je Goran Đurović, šef kancelarije TACSO-a u Crnoj Gori.

Jedan od zaključaka je i da država održivosti nevladinih organizacija može pomoći tako što će na njih prenijeti sprovođenje nekih svojih servisa i za to ih finansirati, što je inače predviđeno politikama EU, ali i pojedinim crnogorskim javnim politikama.

Moramo zajednički da se dogovorimo oko elementarnih principa“, napominje Đurović.

„Taj proces mora biti javan sa obje strane – država mora učiniti javnim koje NVO finansira i zbog čega, a NVO moraju učiniti javnim svoje rezultate i izvore prihoda. U Crnoj Gori nam treba dijalog između NVO povodom ovoga, kao i dijalog NVO sa državom i privrednim sektorom. Moramo zajednički da se dogovorimo oko elementarnih principa“, napominje Đurović.

On ističe da već dvije godine postoji kriza u crnogorskom nevladinom sektoru, koja je uzrokovana i time da Crna Gora iz svojih javnih fondova izdvaja vrlo malo za svoje organizacije civilnog društva u odnosu na ostale zemlje regiona. Đurović tvrdi da Hrvatska za NVO, proporcionalno posmatrajući, odvaja oko 10 puta više novca od Crne Gore, a Makedonija i Srbija mnogostruko više.

Preporučujemo za Vas