Balkan Youth Jazz Orchestra

Izazov je pisati za sastav koji ne poznajete

Kompozicija “Wald” Nevene Pajčić našla se na repertoaru regionalnog “Balkan Youth Jazz Orchestra” koji je krajem aprila održao dva koncerta - u Podgorici i na Cetinju

2598 pregleda 0 komentar(a)
Nevena Pejčić, Foto: Ilija Pejoski
Nevena Pejčić, Foto: Ilija Pejoski

Mlada kompozitorka Nevena Pejčić džez muziku je zavoljela još u srednjoj školi. Njena kompozicija “Wald” predstavljena je u okviru projekta “Balkan Youth Jazz Orchestra”, a publika je imala priliku da je čuje u izvođenju big benda sastavljenog od mladih muzičara sa prostora Balkana na koncertima u Podgorici i na Cetinju.

Nevena je završila srednju muzičku školu u Subotici na odsjecima za klasični i džez klavir. Studije je upisala na Fakultetu muzičke umjetnosti u Beogradu 2015. godine, na Odsjeku za džez i popularnu muziku, gdje je 2019. godine započela i master studije. Tokom svog muzičkog obrazovanja učestvovala je na mnogim nacionalnim i međunarodnim muzičkim takmičenjima u Beogradu, Zrenjaninu, Ćupriji, Šapcu, Budimpešti, Gracu, Gorici, Klužu (Rumunija) gdje je osvojila nekoliko nagrada. Od 2018. godine, svira klavir u Narodnom pozorištu u Beogradu. Nastupila je u predstavama „Bolivud“ u režiji Maje Pelević, i „Mačka na usijanom limenom krovu“ i napisala je muziku za dječiju predstavu „Dom“ u režiji Zagorke Stojanović.

“Zapravo sam počela kao klasični pijanista, ali nakon završene niže muzičke, upisala sam srednju na dva odsjeka - klasičnom i džez klaviru. Naime, ponuđeno mi je da upišem džez klavir, jer ni sama nijesam znala da taj odsjek postoji ni šta je džez muzika, jer je nikada do tada nijesam slušala. Slučajno sam krenula na tu stranu, ali se u međuvremenu, tokom srednje škole, stvorio taj jedan bend sa kojim smo nastupali na džez festivalima, kasnije smo imali i svirke po klubovima u okolini, na Nišvilu i meni se to jako dopalo. U jednom trenutku sam prelomila i ipak odlučila da umjesto klasične, upišem džez akademiju”, priča o svojim počecima u džez muzici za Vijesti Pajčić.

Nakon što je 2015. upisala džez akademiju u Beogradu u klasi profesora Save Miletića, u novembru 2020. je završila master studije u istoj klasi. Tokom tog perioda njena ljubav prema džezu se dodatno produbila.

“Što se tiče aranžiranja, ljubav prema tome je isto došlo spontano. Na trećoj godini fakulteta dobijamo predmet - džez aranžiranje u klasi profesora Vladimira Nikolova koji je inače u projektu Balkan Youth Jazz Orchestra Composers dirigent i mentor, i kroz tu saradnju sa našim profesorom sam privoljela aranžiranje. Sad se više bavim tim poljem, pa sam svoje radove slala na razne konkurse i prijavu popunila za nekoliko fakulteta u inostranstvu za džez aranžiranje i kompoziciju”, dodaje Pajčić.

Ističe da su klasika koja je nastajala u 20. vijeku i džez dosta slični, pa je i to jedan od razloga što je ušla u tu priču.

“Što se tiče harmonije, ako gledamo barok i klasični period malo je tonalnija muzika, ali kompozitori koji su stvarali tokom prošlog vijeka, recimo Igor Stravinski, tu već imamo, u harmonskom smislu dosta sličnosti sa džezom. Ono što ga razlikuje od klasične muzike je improvizacija i sloboda, mada je i Bah, ako se vratimo na barok, zasnivao svoje stvaralaštvo, između ostalog i na improvizaciji. Nekako, ja ne pravim razliku između toga, sve je to muzika, jedino što džez u sebi nosi i te afričke ritmove, kad su crnci kao robovi došli u Ameriku, pa je džez na neki način njihova narodna muzika. Nisam nailazila na neke stereotpe da je džez ovakav, klasika onakva, sve je to jedno i iz svega se uči podjednako”, smatra Pajčić.

Za projekat Balkan Youth Jazz Orchestra i konkurs za kompozicije oke će big bend sivrati čula je od profesora Nikolova.

“On nam je poslao konkurs i rekao da se prijavimo ako želimo. Bila sam zainteresovana i prijavila se”, kaže Nevena kojoj je poznavanje džez aranžiranja olakšalo posao da napravi kompoziciju baš za sastav koji nije standardan, no popozicije konkursa su bile takve da se morala držati određenih instrumenata.

“Ovo nije baš najstandardnija big bend postava, imamo i flautu i hornu, ali na tim časovima džez aranžiranja imamo ugrađenu bazu, pa nije bila konfuzija. Svakako da je izazov pisati autorsku muziku za sastav koji ne poznajete, čak su se i oni, pred koncerte, prvi put susreli, tako da su i probe bile izazovne”, priča utiske Pejčić koja nije morala da se drži čitave određene formacije, jer je kompozitorima data mogućnost da uključe još neke instrumente.

“To je izbor samog kompozitora i aranžera kako će da orkestrira muziku i koju će instrumentaciju da koristi. Te novine su doprinijele nekoj originalnosti”, ističe ona.

Prije koncerata, Nevena je sa još nekim kolegama čije su kompozicije izvođene, prisustvovala probama.

“Radili smo na muzici i na materijalu. I muzičarima je bio veliki izazov da sviraju autorske kompozicije. Nije standardni i poznat zvuk, nije street jazz u pitanju, ovo su nove stvari i treba vrijeme da se prodre u njih. Ovo je svima nama veliko iskustvo i izazov i divno je što je sve organizovano, upoznali smo puno ljudi. To nam znači i drago mi je da smo se svi sa Balkana ujedinili na jednom ovakvom mjestu”, zaključuje Pajčić.

Muzika koju stvaraju dugo čeka na izvođenje

Uparavo će joj učešće u projektu “Balkan Youth Jazz Orchestra” biti podstrek da nastavi da stvara.

“Ovo je veliki projekat i veliki vjetar u leđa. Kompozitori kod nas nemaju često priliku da čuju svoju orkestarsku muziku. Nemamo ni puno orkestara na Balkanu, pa ta muzika stoji u nekom PDF-u u kompjuteru ili fioci. Tako da je ovo divan način da muzika iz te fioke izađe na neko svjetlo dana”, napominje ona.

Njena kompozicija “Wald” ipak nije izvučena iz neke fioke, već je rađena baš za pomenuti projekat.

“To mi je bio cilj, da pišem baš za ovaj sastav. A drago mi je što na izvođenje nije dugo čekala”, priznaje Nevena.

Preporučujemo za Vas