Stanovnici ukrajinskog grada pod ruskom kontrolom jedu korov, mrtvi leže po ulicama

„Još dvoje civila su poginula sinoć“, kaže mi Halja, pre nego što se prekinula telefonska veza.

Ona je ostala u ukrajinskom gradu Oleški, koji je od 2022. godine pod ruskom kontrolom.

Kaže da je „konstantno granatiran“ i odsečen od hrane i vode.

Tri dana kasnije, kaže mi da su dvoje ubijenih bili muž i žena. Dobro ih je poznavala.

Donosili su kući kesu hrane iz najbližeg susednog grada Radenska, udaljenog 23 kilometra, ali nisu uspeli da se vrate kući pre policijskog časa koji su uvele ruske okupacione vlasti.

Ubio ih je dron. Četiri odvojena izvora potvrdila su smrt dvoje civila koji su nosili hranu 20. septembra.

Halja ne želi da deli njihova imena iz straha da bi mogla da bude identifikovana.

Ime smo joj promenili u tekstu radi zaštite njene bezbednosti.

Ovo je samo jedan od mnogih potresnih iskaza koje je BBC čuo od stanovnika grada na prvoj liniji fronta na jugu Hersona poslednjih dana.

Herson je jedna od četiri ukrajinske oblasti koje je ruski predsednik Vladimir Putin septembra 2022. proglasio ruskim teritorijama, iako u nekim od njih ruske i proruske snage imaju tek delimičnu kontrolu.

Oleški, koje su ruske snage zauzele 2022. godine, nekoliko meseci posle početka invazije, nalazi se na reci Dnjepar, koja ga odvaja od ukrajinskih položaja i ruskih snaga.

U ovom gradu su hiljade ljudi ostale bez domova posle urušavanja brane Nova Kahovka 2023. godine, poplavivši zgrade do krovova.

Ukrajina i NATO su optužili Rusiju da je digla branu u vazduh, dok je Rusija okrivila Ukrajinu.

Pre početka ruske invazije februara 2022, u Oleškom je živelo 24.000 ljudi.

Ukrajinska vlada procenjuje da je sada oko 6.000 ljudi ostalo u gradu i okolini, među kojima i 200 dece.

Stanovnici kažu da deca koja su ostala u širem području Oleškog gladuju, da ne mogu da se leče i da „nazaduju“ jer ne idu u školu.

Mnogi su rekli za BBC da postoji samo jedna bolnica, delimično operativna, otvorena nekoliko dana u nedelji za najteže i najzahtevnije slučajeve.

Ukrajina je pokušala da dostavi zalihe u to područje, ali nije imala uspeha poslednjih meseci.

Pogledajte snimak posle napada na branu koji je tada podelio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski

Ranije ove nedelje, Kremlj je priznao da se Oleški suočava sa „kritičnom situacijom“ i „problemima sa snabdevanjem hranom i lekovima“, ali da „ruska vojska radi na njihovom rešavanju“.

Za stanje okrivljuje Kijev.

Lokalno stanovništvo živi pod „potpunom blokadom“ ruskih snaga, kaže Andrej Sibiha, ukrajinski ministar spoljnih poslova.

Govoreći u Generalnoj skupštini UN u Njujorku 22. septembra, Sibiha je pozvao međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Rusiju da dozvoli ulazak humanitarne pomoći u grad.

U Oleškom, Halja se svakodnevno bori da preživi.

„U gradu nema hrane“, kaže ona, dodajući da je poslednja dostava namirnica bila u maju.

„Jedem jednom dnevno, samo za večeru“, kaže ona.

„Pravim običan hleb, jedem ga sa malo meda i čajem, ponekad nađem paradajz. To je to.“

Mnogi stanovnici su se okrenuli kuvanju baštenskog korova jer im je ponestalo povrća koje su uzgajali tokom leta, objašnjava ona.

Koji je korov bezbedan za jelo i kako ga kuvati postao je tema razgovora na lokalnim Telegram kanalima za razmenjivanje poruka.

Na istim kanalima stanovnici među sobom dele podatke o prodaji, razmeni ili deljenju hrane.

U Oleškom više ne radi nije prodavnica, a stanovnici ne mogu da nabave ni odeću ni higijenske proizvode.

Grad nema struju, gas ni vodu otkako je brana Kahovka urušena pre tri godine.

Iako su neki stanovnici rizikovali da peške idu miniranim putevima van grada u potrazi za namirnicama, to se sada smatra prevelikom opasnošću.

Upozorenje: U ovom delu teksta su uznemirujući podacima o mrtvima

Teško je utvrditi koliko je ljudi poginulo u Oleškom.

Misija UN za posmatranje ljudskih prava u Ukrajini zabeležila je ove godine izveštaje o najmanje 29 poginulih i 54 povređenih civila u Oleškom i Goloj Pristanu, mestu oko 24 kilometara istočno.

Lokalni dobrovoljci procenjuju da bi taj broj mogao da bude znatno veći.

Ksenija Arhipova broji mrtve otkako je uspela da pobegne iz Oleškog leta 2022. godine, nekoliko meseci pošto ga je zauzela ruska vojska.

Ona je volonterka koja je uključena u pokušaje isporuke hrane i lekova, kao i evakuacija iz ovog grada.

Meštani sa njom dele njihove osetljive lične podatke.

„Sastavljam tabelu svih koji su poginuli čim saznam za to, sa njihovim imenima i datumima rođenja - na spisku sada imam oko 1.200 ljudi“, kaže ona.

„Ponekad nemam vremena da je ažuriram, jer se lista svakodnevno povećava za jednog ili dvoje ljudi: nekoga je ubio dron, neko drugi je nagazio na minu.“

Iako BBC ne može nezavisno da potvrdi ove brojeve, jedna lokalna stanovnica je dala njen lični izveštaj o gubitku voljenih.

Oba njena roditelja su ubijena u Oleškom ovog leta, rekla je Tatjana - takođe nije njeno pravo ime.

Potvrdila je njihov identitet BBC-ju datumima rođenja i fotografijama, ali je zamolila da se podaci ne objavljuju zarad njene bezbednosti.

„Ubijeni su u njihovoj kući. Ruski vojnici su došli tamo i hteli da je zauzmu“, rekla je.

Ruske vlasti su ograničile sahranjivanje tela ljudi ubijenih u Oleškom, kažu stanovnici.

To je dodatno otežalo brojanje mrtvih.

„Oni nam ne dozvoljavaju da sahranjujemo mrtve ako su ubijeni dronom, ako su nagazili na minu ili su ubijeni na bilo koji drugi način“, kaže Tatjana.

Ruske vlasti zahtevaju da se te smrti potvrde obdukcijom koju će izvršiti ruski lekar, rečeno je BBC-ju.

To nije moguće u Oleškom.

Samo oni koji umru prirodnom smrću mogu da budu sahranjeni, kaže Tatjana.

Zato su „neka tela su na ulicama od decembra“, dodaje.

Tela se „ili gomilaju“ u lokalnoj bolničkoj mrtvačnici, „gde nema struje od zime“, kaže volonterka Ksenija Arhipova, ili ih „psi lutalice jedu“.

Taj detalj je BBBC-ju potvrđen na osnovu brojnih slika dobijenih od stanovnika.

Sve su previše eksplicitne i uznemirujuće da bi bile objavljene.

„Ovo je sredstvo psihološkog pritiska“, kaže Ester Vratarjova, suosnivačica dobrotvorne organizacije „Ljudskost“ (Humanity) koja pomaže ljudima u Oleškom i širim teritorijama Ukrajine koje je zauzela Rusija.

„Ako pokušate da sahranite mrtvo telo, postaćete sledeći“, kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Probijanje ukrajinske brane Nova Kahovka ugrožava životnu sredinu i snabdevanje hranom
• „Katastrofa, voda je sve odnela": Život u ukrajinskom gradu opustošenom posle probijanja brane