Klimatske promene prazne rafove prodavnica u Sibiru

Naselje Tura u ruskom Krasnojarskom Kraju, jedno je od najzabitijih mesta u Rusiji.

Smešteno duboko u sibirskoj tajgi, nalazi se na više od 600 kilometara od najbližeg velikog grada.

Ne postoje drumovi koji vode do ili iz nje, a gotovo čitav vek Tura se oslanjala na reku Donja Tunguska donosi hranu i druge potrepštine tokom letnjih meseci.

Zimi se reka zamrzne tvoreći ledeni put za kamione za snabdevanje.

Ali ove godine su prvi put rekordne temperature toliko snizile vodostaj da barže ne mogu da se probiju.

Kao posledica toga, 6.000 stanovnika Ture suočava se sa do sada neviđenom nestašicom hrane i visokim cenama van domašaja većine lokalnih meštana.

'Krompiri su samo za supu'

„Nikad još nisam videla ništa slično“, kaže majka dvoje dece Ala, koja živi u Turi čitavog života.

Pošto su sveže voće, povrće i mleko skoro potpuno nestali sa rafova u supermarketima, ona mora da se snalazi sa konzervisanom i smrznutom hranom i mlekom u prahu.

„Iako su moja deca odrasla ovde na dalekom severu, navikla su se da imaju jabuku, bananu ili neko drugo voće kod kuće.

„Ali sada nema ničega od toga“, kaže ona za BBC.

„Imali smo običaj da ispečemo najmanje jednu tepsiju krompira za vikend, ali sada moram da objasnim mojoj deci da je krompir samo za supu“.

Poslednji teretni brod pristao je u Turu krajem jula i od tada su se rafovi prodavnica postepeno praznili.

Skorašnji izveštaj na ruskom televizijskom Kanalu 5 prikazao je radnje u kojima su jedine stvari ostale u prodaji gazirani sokovi, čaj, sredstva za čišćenje i hrana za kućne ljubimce.

Nema mlečnih proizvoda, nema kobasica niti keksa ili slatkiša.

Dvadesetog oktobra je nekoliko vrtića i škola u Turi i obližnjim naseljima prijavilo da imaju hrane da im potraje samo do kraja meseca.

Nini, još jednoj lokalnoj majci, već je i to bilo previše.

„Napustila sam Turu početkom oktobra i povela decu sa sobom zato što nema dovoljno hrane“, kaže ona za BBC iz Krasnojarska.

Nina tvrdi da će se vratiti u Turu kad se situacija popravi.

Ogromni redovi i astronomske cene

Krajem septembra, lokalni vlasnici firmi apelovali su na regionalnog guvernera Mihaila Kotjukova i poslovnu ombudsmanku Olgu Zagitovu da urade nešto kako bi im pomogli.

Nakon toga, vlasti su počele da dovlače u Turu zalihe hrane vazdušnim putem, plaćene iz regionalnog budžeta i ostavljene na prodaju u odabranim lokalnim radnjama po subvencionisanim cenama.

Subvencionisana roba se prodaje po strogo ograničenim sledovanjima: krompir, tri kilograma po osobi; jaja, jedan karton od 10 komada, luk dva kilograma, glavica kupusa i litar mleka.

Rano ujutro su već formirani dugi redovi ljudi koji čekaju satima po hladnoći pre nego što se otvore prodavnice.

Vlasnica radnje Marija rekla je za BBC šta je videla kad je prvi put stigla subvencionisana roba na prodaju.

„Ljudi su bili histerični, uspaničeni, redovi su bili ogromni, a pritisak na radnike prodavnica bio je neverovatan“.

Marija kaže da je odlučila da se ne uključi u ovaj program zato što se brinula da bi to bilo previše stresno za njene zaposlene.

Irina, druga vlasnica radnje koja se uključila u program, rekla je za BBC da to nije iskustvo koje želi skorije da ponovi.

„Ne samo da je bio potpuni haos, već su vitrine bile uništene, sve što možete da zamislite je bilo razvaljeno“, kaže ona.

„Vlasnici radnji su bili nemilosrdno zlostavljani. Neću to više raditi“.

Skuplje nego u Moskvi

Neke firme su zaobišle program regionalnih vlasti i dovukle zalihe hrane na svoju ruku.

Ali ta akcija je skupa, a cene za privatno uvezene proizvode nedostupne za većinu ljudi.

Ruski TV Kanal 5 je u naslov reportaže o Turi stavio cenu litre mleka koja sada košta vrtoglavih hiljadu rublja ili 12 dolara.

Kilogram privatno uvezenog krompira može da košta i do 720 rubalja (oko devet dolara), što je više od osam puta više nego u Moskvi.

Kilogram jabuka se sada prodaje za 1.000 rubalja (12 dolara), što je pet puta više nego u Moskvi.

Vlasnici radnji kažu za BBC da se sve više brinu za dugoročne posledice po vlastito poslovanje.

Mnogi su već pretrpeli velike udarce zato što brodovi koji nose zalihe hrane koje su platili unapred nisu uspele da stignu do Ture, a roba koju su nosili se pokvarila.

„Niko nije očekivao da se situacija toliko pogorša“, kaže Marija.

„Svaki vlasnik firme je imao tovar na brodovima koji su isplovili iz Krasnojarska 4. septembra.

„Očigledno nas niko neće obeštetiti. Ovo su naši problemi. Mnogi se neće oporaviti od ovoga.

„Strašno je čak i razmišljati o tome.“

Ivan je vlasnik radnje u Turi poslednjih 20 godina i zapošljava petočlano osoblje, koje je sada kompletno na neplaćenom odsustvu.

On za BBC kaže da nije optimističan po pitanju budućnosti.

„Nije preostalo šta da se proda. Kad ljudi pokupuju preostali kukuruz i cerealije, zatvorićemo.

„Rodbina će mi verovatno nekako pomoći. Ali, iskreno, ne znam šta ćemo da radimo“, kaže on.

Klimatske promene

Mnogi se pitaju da li je situacija u Turi mogla da se izbegne.

Brojne kritike upućene su na račun regionalnih vlasti zato što se nisu aktivirale dovoljno brzo kad je postalo očigledno da zalihe neće potrajati.

Početkom oktobra, regionalno tužilaštvo pokrenulo je istragu o krivičnom nemaru protiv neimenovanih zvaničnika.

Prema tužiocima, šef distrikta je iznova tražio od regionalnih zvaničnika da organizuju isporuku hrane vazdušnim putem i da ponude subvenciju prevoznih troškova, ali to se nije desilo.

Ali realnost je da situacija u Turi nije samo rezultat spore reakcije lokalnih zvaničnika tokom ovog leta.

Klima se u Sibiru rapidno menja i ostavlja opipljive posledice na svakodnevni život.

Ali preduzima se vrlo malo toga da bi se prilagodilo novim realnostima ili da bi se preduzele mere za usporavanje brzine tih promena.

Razlog zašto je vodostaj pao toliko nisko u Donjoj tunguskoj bio je što je region imao izuzetno vrelo i suvo leto.

„Tajge su gorele čitavo leto“, kaže Ivan.

„Nije bilo kiše".

Prema podacima koje je objavila Ruska federalna hidrometeorološka služba i Ruska akademija nauka, Sibir se zagreva 2,5 puta brže od ostatka planete.

Neki istraživači kažu da zagrevanje Sibira dostiže nivoe koji nisu viđeni u prethodnih sedam hiljada godina.

Prema zvaničnim podacima, broj zabeleženih požara u Sibirskom federalnom distriktu ove godine se više nego udvostručio, a ukupna spaljena oblast bila je skoro dvanaest puta veća nego prošle godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je nedavno da „Rusija oseća globalno zagrevanje iz prve ruke“.

Ali Rusija se nalazi na četvrtom mestu u svetu po emisijama ugljen dioksida a opire se međunarodnim merama za napuštanje upotrebe fosilnih goriva.

Kao što izveštaj na internet stranici ruskog predsednika jasno stavlja do znanja, na Međunarodnoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP30 u Brazilu 2025. godine, ruska delegacija bila je ključni igrač u protivljenju „rigidnim scenarijama za rapidno napuštanje ugljovodonične energije“.

„Kao posledica toga, konačni dokument ne sadrži bilo kakvo pominjanje 'plana rada' koji su predložili veliki broj zainteresovanih država za potpuni prestanak upotrebe fosilnog goriva“, zaključuje izveštaj na internet stranici.

U međuvremenu, svi u Turi se nadaju da će zima poraniti i da će zaleđena reka omogućiti kamionima da dovezu zalihe ranije.

Sve do tad, stanovnici Ture su osuđeni na vlastitu snalažljivost da bi obezbedili osnovne potrepštine za svoju porodicu.

„Neki ljudi imaju vlastite sitne posede. Imaće dovoljno povrća neko vreme. Krompir, na primer. Imamo i mali povrtnjak“, kaže vlasnica radnje Marija.

A što se tiče Ale, situacija joj deluje kao repriza njenog vlastitog detinjstva iz 1990-tih.

„Već smo proživljavali ovakva vremena.

„Bilo je gore kad ovde nije postojala nijedna prodavnica i kad smo preživljavali od onoga što smo sakupili tokom leta, gljive i bobice.

„Ne verujem da će bilo ko pasti u nesvest od gladi“, kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Može li hrana da utiče na klimatske promene
• Koliko data centri zaista 'piju' Dunav
• 'Plikovi na stopalima i opekotine od peska': Čak i afričke kamile pate od ekstremnih vrućina
• Milijardu obroka dnevno: Kako da bacamo manje hrane
• Da li bi svet trebalo da smanji potrošnju pirinča
• „Nećemo jesti bube": Od šale na internetu do teorije zavere