Pretnje koje upućuje rukovodstvo makedonske vladajuće stranke i njen predsednik, bivši premijer Nikola Gruevski, izazivaju zabrinutost i nevericu u toj zemlji. Manje od nedelju dana nakon što je nacionalistička VMRO-DPMNE za dlaku osvojila većinu poslaničkih mesta u Sobranju, osvanula je lista, svojevrsni manifest, u kome se navodi da ta stranka namerava da zaustavi strano mešanje, obustavi pregovore pod posredništvom EU, odnosno SAD, i povede borbu protiv NVO koje se finansiraju iz inostranstva.
Besan zbog toga što je opozicija podnela zvanične prigovore o nepravilnostima tokom glasanja, Gruevski je 17. 12. pred svojim pristalicama najavio da strano posredovanje više neće da toleriše. „Neki ambasadori se previše mešaju u našu unutrašnju politiku. To mora da prestane". Lider VMRO oštro je napao neimenovane strane diplomate da „pokušavaju da utiču" na Državnu izbornu komisiju (DIK). „Imamo informacije da su strani predstavnici uključeni u rad DIK kako bi uticali na jednog od članova Komisije u cilju postizbornog inženjeringa i falsifikovanja volje građana", rekao je Gruevski. Lider VMRO u januaru je podneo ostavku na mesto premijera posle skoro 10 godina na vlasti, pošto je opozicija obelodanila aferu sa prisluškivanjem i ukazala na široko rasprostranjenu korupciju. Tehnička vlada koja je potom formirana uz posredovanje EU, imala je za cilj da organizuje vanredne izbore. Gruevski, međutim, sada najavljuje i da njegova stranka više neće učestvovati na sastancima kojima prisustvuju ambasadori odnosno strani predstavnici.
Posredovanja EU i SAD do sada su bila od ključnog značaja za Makedoniju, pre svega u vreme sticanja nezavisnosti 1991, a naročito 2001, kada je zemlja bila na ivici građanskog rata između većinskih Makedonaca i albanske manjine koja čini oko četvrtinu stanovništva. Brisel i Vašington pomogli su i tokom 2015. da makedonske stranke postignu sporazum koji je trebalo da reši duboku političku krizu.
Gruevski se 16. 12. sastao sa ambasadorima SAD i EU u Makedoniji, nakon čega je njegova stranka objavila skoro kompletne transkripte tih razgovora, što je u diplomatiji veoma neuobičajena praksa. To je trebalo da demonstrira makedonskoj javnosti koliko je stav Gruevskog tokom tih razgovora bio „tvrd".
Preliminarni rezultati izbora od 11. 12. pokazuju da je VMRO Nikole Gruevskog osvojila 51 od 120 mesta u parlamentu, dva više od opozicionih socijaldemokrata. Da bi formirao vladu, Gruevskom je potreban koalicioni partner iz albanskog političkog bloka, ali do sada nijedna od 4 stranke koje predstavljaju albansku manjinu nije iskazala spremnost da mu se pridruži.
Suočen sa mogućnošću da izgubi vlast i pod velikim međunarodnim pritiskom da dozvoli demokratske promene, Gruevski nastupa beskompromisno, tvrdeći da neće dozvoliti da njegov rival, socijaldemokrata Zoran Zaev, formira vladu. Gruevski je rekao i da njegova stranka „neće dozvoliti da profunkcionišu institucije koje nemaju legitimitet građana".
„On po svaku cenu želi da uđe u vladajuću koaliciju. Ako ne bude uspeo, pokušaće da zemlju pretvori u autokratiju, sa nesagledivim posledicama i po Makedoniju i po njenu demokratiju," kaže za DW Nano Ružin, bivši makedonski ambasador pri NATO.
Od početka političke krize u Makedoniji, pro-vladini mediji redovno su optuživali EU i SAD, kao i NVO koje navodno finansira američki milijarder Džordž Soroš, za zaveru protiv vlade. Govor Gruevskog sada je taj nivo podigao na jedan stepen više: „Borićemo se za 'desorošizaciju' Makedonije i jačanje nezavisnog civilnog društva koji neće biti ni pod čijom kontrolom." Pozivi na proteste ispred američke ambasade u Skoplju koji su se raširili po društvenim mrežama na internetu, kasnije su dopunjeni i pretnjama protiv pristalica opozicije, kao i objavljivanjem njihovih kućnih adresa uz poruku: „Spremite se, dolazimo". Govoreći tokom mitinga VMRO 15. 12. jedna funkcionerka te stranke rekla je pristalicama da se pripreme za „Noć noževa", verovatno misleći na događaj u nacističkoj Nemačkoj iz 1934. poznat kao „ Noć dugih noževa".
Prema informacijama DW iz anonimnih izvora, vladajuća makedonska stranka planirala je još pre izbora da zabrani delovanje NVO koje se finansiraju iz inostranstva. Novi Zakon, smatra se, trebalo bi da bude sličan onom koji je 2012. u Rusiji donela administracija Vladimira Putina.
Sa druge strane, neki od predstavnika makedonskog nevladinog sektora su, čini se, ravnodušni prema pretnjama. „To je bio poslednji govor Gruevskog", kaže Andrea Stojkovski, predsednik trusta mozgova Makedonski centar za evropsko obrazovanje. „On je objavio rat svima - i tim govorom praktično otvorio vrata za svoj odlazak sa političke scene."
Bonus video:
