Nagrada za ljudska prava „Vaclav Havel" ove godine je otišla u Azerbejdžan: Parlamentarna skupština Savjeta Evrope je njome ovjenčala azerbejdžanskog borca za ljudska prava Anar-a Mammadlija, koji nije mogao da preuzme visoku nagradu, jer je u svojoj otadžbini u maju osuđen na pet i po godina zatvora. Mamadli je u Bakuu vodio nezavisni Centar za izborni monitoring i demokratske studije. Poslije predsjedničkih izbora u oktobru 2013. su Mamadli i njegov tim objelodanili da glasanje nije bilo ni fer, a još manje slobodno.
Nedugo potom su azerbejdžanslci državni organi otvorili istragu protiv ove organizacije za posmatranje izbora, kancelarije su bile predmet racije, arhivu je zaplijenila policija. U maju je Mamadli, zajedno sa svojim kolegama, zbog poreskih prestupa i ilegalnog zapošljavanja i osuđen.
Talas represije bez premca
Mamadlijeva sudbina nije usamljeni slučaj. Ni u jednoj drugoj državi Savjeta Evrope u ovom momentu nema toliko puno političkih sužnjeva kao u Azerbedžanu. Ljetos su borci za ljudska prava Rasul Jafarov i Lejla Junus zajedno sa kolegama i saborcima sastavili listu političkih zatvorenika u Azerjbedžanu: preko 90 imena. U međuvremnu je lista i proširena: i Jafarov i Junus, oboje najpoznatijih političkih aktivista ove zemlje, su i sami završili u apsani.
Posmatrači govore o talasu represije bez premca, u autoritarno vođenom Azerbejdžanu. Državno rukovodstvo pod Ilhamom Alije vim očigledno pokušava da ućutka svaki oblik opozicije pred evropske Olimpijske igre na ljeto 2015. godine. Rasul Jafarov je pred Pjesmu Evrovizije 2012. u Bakuu organizovao kampanju „Sing for Democracy", da bi skrenuo pažnju na katasrofalno stanje ljudskih prava u Azerbejdžanu. Sličnu kampanju je planirao pod naslovom „Sports for Rights" pred početak rečenih Evropskih Igara sljedeće godine kao i trke Formule-1 u Bakuu 2016. godine.
Azerbejdžan predsjedava Savjetom Evrope
Nedugo pred majskom presudom nad Mamadlijem je Azerbejdžan preuzeo predsjedavanje u Savjetu Evrope, organizacijom koja se posvetila borbi za očuvanje ljudskih prava u državama članicama. Ali, po navodima internacionalnog Human Rights Watch-a, od tada su se napadi na borce za ljudska prava, novinare, blogere i opoziciju tek pojačali. Od maja je u Azerbejdžanu uhpašeno najmanje 11 aktivista, a 9 dodatno osudjeno na zatvorske kazne iz političkih razloga: Vlada u Bakuu pokušava da pokretu za ljudska prava izvuče tepih ispod nogu. Kao i u Rusiji, Azerbejdžan je pooštrio zakone o NVO, po kojima je skoro nemoguće osnovati jednu nevladinu organizaciju, računi postojećih su zamrznuti, a vodeći aktivisti u zatvorima. U međuvemenu je puno boraca za ljudska prava i novinara pobjeglo iz Azerbedjžana u inostranstvo.
Evropska unija trenurtno pregovora sa Azerbejdžanom o ugovoru koji treba da omogući „stratešku modernizaciju" ove države. Human Rights Watch zahtijeva da se ovaj ugovor uslovi jasnim ispunjavanjem kriterijuma, vezanih za ljudska prava: EU i Njemačka treba da zahtijevaju oslobađanje političkih zatvorenika.
Azerbejdžan je zbog bogatstva u nafti i gasu interesantan za energestku politiku EU. Širokim angažovanjem lobista, režim u Bakuu već godinama pokušava da temu energenata stavi u prvi plan i istovemeno uguši kritiku zbog stanja ljudskih prava.
(Der Tagesspiegel; preveo: Mirko Vuletić)
Bonus video:
