Više puta sam, o jubilejima, pohvalio mudro uredništvo Danasa što svaku kolumnu objavi onako kako je pošaljem i trpi sva pišanja uz vetar.
Ali, hoću da izvestim da to baš i nije istina. U aprilu ove godine se desila jedna sreda bez kolumne jer sam već poslatu kolumnu takoreći sam povukao na, pretpostavljam, olakšanje mudrog uredništva. Možda se sećate, tada je kao nadležnog za ovaj list (pa još i N1, Novu S i Radar) postavilo Brenta Sadlera u ime Junajted grupe.
U toj neobjavljenoj kolumni sam pisao otvoreno pismo Sadleru, kobajagi hvaleći ga što priteže dizgine na N1 jer oni ionako samo popuju, propituju i smatraju.
Ovako sam pisao: „Vama su, druže direktore Sadler, oni čije je june u ruke dali uže pa se razume da ćete da zatežete! Šta drugo da se radi sa užetom?
Ako pravac zatezanja još nije određen, imao bih neke predloge. Medijska je scena u Srbiji pluralna u razumnoj meri! (…) Imamo RTS koji plaća narod, a narod isto kroz državni Telekom plaća još dvadeset televizija i prenose loptanja. I te su televizije različite u razumnoj meri, a ono u čemu su iste – naime, podrška vlastima – zar nije jedino tako i logično? (…) To što je uže u Vašim rukama, dakle, nije ništa drugo do državna politika. Utoliko je i Vaša odgovornost veća.“
I tako dalje. Odmah sam zažalio što sam to napisao pa sam povukao kolumnu – lako je meni da budem vickast sa relativno bezbednog položaja. Najgore što može da mi se desi jeste da ostanem bez skromnog honorara za kolumnu.
Dupe je u procepu ljudima u Danasu, od mudrog uredništva nadole, kao i ljudima na N1, Novoj S i u Radaru.
Ti ljudi, čak i kad ne pišu za Pulicera ili kad ih ponese jednostranost, mahom su najbolji ljudi koje imamo što se lako dokazuje. Naime, oni nisu prodali guzice kad su ih medijski poslenici masovno prodavali i kad je to bilo najunosnije. U normalnoj državi i u normalna vremena to i ne bi bio neki kompliment. Ali u današnjoj Srbiji jeste.
A opet, to što nisu prodali guzice ne znači da nisu samo ljudi koji imaju decu, kredite… znate već. Nisam, eto, hteo da im otežavam dok se piton obmotava oko nekih od poslednjih kritičkih medija tako što bih se šegačio sa Sadlerom.
Ali, ne lezi vraže, Sadler je već bivši, uz misteriju da li je upotrebljen ili se dao upotrebiti. Sada je u Agenciji za privredne registre kao višestruki direktor zaveden portugalski medijski mogul Pedro Vargas David Santos, gazda fonda što drži Juronjuz, a evo preuzima Danas, N1, Novu S i Radar.
Sindikati ovih medija saopštili su da se pribojavaju smena štosekaže po dubini i glajhšaltovanja. U prevodu, da će možda zadržati ljušturu, ali da neće žuljati režim pred izbore.
Baš kako sam pisao u neobjavljenoj kolumni, ovi mediji – sa novim gazdama i nakon što je režim preko Telekoma dao milijardu evra prošlim gazdama – moći će da se razlikuju samo u razumnoj meri! A tu meru razuma određuje pomahnitali režim.
Preskočiću ovde traktate (dovoljno sam ih napisao) o biću novinarstva i zašto ovisnost medija od korporacije, tajkuna ili režima pre ili kasnije ishoduje pogubno po slobodnu reč i publiku, kojoj opet niko nije kriv jer neće da plaća za medije.
Umesto toga, bolje da napišem čitaocu na šta da motri, a to nije teško pogoditi – još sam u februaru bio na tragu u kolumni „Poslednji udisaji“. Jer, davljenja medija liče jedno na drugo, kao i Tolstojeve srećne porodice, a mi smo se davljenja medija nagledali. Da utvrdimo gradivo:
Pod Sadlerom je već kao šarena laža obećavano da se uređivačka politika neće menjati, to jest da nju vode urednici. Sada se po radnim kolektivima traže ljudi spremni na saradnju. I u najboljem kolektivu ima savitljivih suncokreta koji se okreću novom Suncu. Jer misle da je došlo njihovih pet minuta, ili jer imaju decu i kredit.
Oni sa kičmom, kao merilom odstojanja obraza i guzice, proglašavaće se nefleksibilnim, nekolegijalnim, pa će biti skrajnuti. Može biti da će se kolege međusobno svađati u javnosti.
Ako piton ne žuri previše, onda za otkazima nema potrebe. Neki će sami pobeći, ako imaju kuda. Drugi će pući, otići na bolovanje. Treći će, malaksali, krenuti linijom manjeg otpora.
Čitateljka i gledalac ipak mogu da računaju na jedno – najveći deo novinara, koji do sada nisu prodali guzicu, to neće uraditi ni sada. Dok su oni tu, ono što čitate i gledate nije plod naredbe i podmetačine. Kad oni krenu da odlaze, onda otvorite četvore oči.
Isto važi i za ovu kolumnu koja će postojati dok je mudro uredništvo objavljuje onako kako je pošaljem.
PS: Neobjavljeno pismo Sadleru završio sam kukanjem što se honorar nije menjao od prve kolumne do danas, a vidite kolika je inflacija. Isto poručujem Pedru Vargasu Davidu Santosu – ako će i da bude cenzor, ne mora da bude stipsa.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
