VUČIĆ PORIČE DA GUŠI SLOBODU MEDIJA

Britanija ponovo u borbi za uticaj na Balkanu

„Ja sam biznismen. Naš dnevni tiraž je 120.000, tako da smo već najprodavaniji tabloid u Srbiji. Kada objavim kalendare sa Putinom, prodamo 250.000“, rekao je Vučićević
70 pregleda 8 komentar(a)
BBC, Foto: Theatlantic.com
BBC, Foto: Theatlantic.com
Ažurirano: 21.05.2019. 13:04h

Zapad se nadmeće sa Rusijom u borbi za uticaj na Balkanu. Međutim, iako Evropska unija ponovo pokazuje interesovanje za region, najnoviju „ofanzivu“ predvodi Britanija, piše briselski portal Politiko. Sedam godina nakon zatvaranja redakcije u Beogradu, BBC je ponovo pustio u rad servis na srpskom jeziku, otvaranjem veb sajta i objavom partnerstva sa lokalnim medijima. Politiko piše da je taj potez dio šire borbe mekom moći na Balkanu, posebno u Srbiji, gdje „proruski mediji pumpaju lažne vijesti“. Podsjeća na nedavni članak Sputnjika da NATO priprema vojne vježbe u Bosni i Hercegovini sa osiromašenim uranijumom.

BBC će se takođe nadmetati sa nacionalnim medijima, od kojih mnogi objavljuju vrlo malo, ili nimalo, kritičnih vijesti o predsjedniku Aleksandru Vučiću, navodi Politiko.

„Medijsko tržište i situacija generalno su postali puno teži“, kaže Artjom Lis, urednik za Evropu u Svjetskom servisu BBC. „Mislimo da postoji potražnja za onim što BBC nudi svuda - preciznim i uravnoteženim izvještavanjem“. Povratak BBC u Srbiju se dešava u trenutku kada je Zapad ponovo usmjerio pažnju na Balkan, zabrinut da bi Rusija, Kina, Turska i države Persijskog zaliva - koje posljednjih godina nastoje da povećaju uticaj u regionu - mogle rivalskim snagama dati preveliki uticaj na jugoistok Evrope, piše Politiko.

Politiko ističe da su investicije Rusije u Srbiji samo mali dio u odnosu na ulaganja EU.

„Međutim, inicijative putem meke moći pomažu Moskvi da zadrži jako prisustvo u javnom mnjenju“, navodi se u komentaru. Više od 100 organizacija u Srbiji promovišu prijateljske veze sa Rusijom, prema studiji Centra za evroatlantske studije iz 2016. Među njima je osam portala, šest ruskih medija i 16 lokalnih proruskih izvora vijesti, navodi Politiko.

„Međutim, izazov za BBC i ostale koji sebe vide na prvim linijima borbe za nepristrasno izvještavanje ne predstavlja samo Moskva, nego i Srbija“.

Prema podacima Fridom hausa, sloboda medija u Srbiji je znatno opala pd 2011, a najveći pad je zabilježen nakon 2014, kada je Vučić postao premijer.

Vučić poriče da guši slobodu medija, ali je neke kritične nazvao „ološem“ a novinare jedne istraživačke organizacije stalno opisuje kao „lažove“, piše Politiko.

U studiji koju je u februaru objavio BIRN (Balkanska mreža istraživačkog novinarstva) navodi se da je 70 odsto novinara u Srbiji prijavilo da je vlast na njih vršila pritisak, u čemu prednjači izvršna grana. Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a (Mreža za izvještavanje o kriminalu i korupciji), kaže da su glavni mediji u Srbiji veća opasnost od ruskih.

„Većina lažnih vijesti potiče od mejnstrim medija i vlade. Tačno je da su neke iz Rusije, ali to su drugorazredne lažne vijesti“, rekao je. „To je katastrofa. Promovišu kriminalce i ratne zločince i vrše propagandu za potrebe vlade“. Dojčinović i njegova organizacija su se našli na meti klevetničke kampanje provladinih tabloida. Novinari KRIK-a su praćeni, a jednom od njih je provaljeno u stan.

Mediji koji slijede provladinu i prorusku politiku imaju jednostavan odgovor za kritičare: Pružaju javnosti ono što želi, piše Politiko.

Portal navodi primjer vlasnika i glavnog urednika tabloida Informer, Dragana Vučićevića, u čijoj kancelariji i sali za konferencije vise portreti Vladimira Putina. On je kazao da su ti stavovi takođe profitabilni.

„Ja sam biznismen. Naš dnevni tiraž je 120.000, tako da smo već najprodavaniji tabloid u Srbiji. Kada objavim kalendare sa Putinom, prodamo 250.000“, rekao je Vučićević.

„Da sam stavio Ketrin Ešton ili Junkera na kalendar, mislim da ne bismo prodali ni 12 primjeraka“, rekao je, misleći na bivšu šeficu diplomatije EU i aktuelnog šefa Evropske komisije.

„Svi listovi imaju stav. Uvijek znate koga će Njujork tajms podržati prije izbora. A naša uređivačka politika je jasna od prvog dana: EU je promašeni projekat koji se raspada“, rekao je Vučićević.

On brani napade Informera na kritičare poput Dojčinovića, kojeg je taj tabloid označio kao stranog agenta i sadomazohistu. Vučićević kaže da je Dojčinović javna ličnost i da javnost ima pravo da zna.

„Dojčinović nije vozač autobusa. Glumi vrhovnog moralnog sudiju u Srbiji“, rekao je Vučićević.

Politiko podsjeća da je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot prošle godine rekao da je Informer „najobičniji šljam što se tiče vijesti“.

„Mediji bi trebalo da se zasnivaju na činjenicama, a u Informeru ne vidim nikakve činjenice“, rekao je Amerikanac.

Savjetnica Aleksandra Vučića za medije, Suzana Vasilijević, kaže da se na čelu mnogih medijskih organizacija koje se predstavljaju kao nezavisne nalaze dugogodišnji predsjednikovi politički oponenti.

„Sada koriste medijski uticaj za napade na aktuelnu vladu i državnu politiku“, kazala je.

Vasilijević je dodala da takvi mediji često pominju da je Vučić bio Miloševićev ministar informisanja, ali da je „to nešto najgluplje što mogu da urade. Jer nam je vrlo lako da objasnimo da je to bilo prije 20 godina, u drugačijim okolnostima“.

Vučić, kako navodi Politiko, je već stavio do znanja da novog aktera na srpskom medijskom tržištu ne smatra nepristrasnim.

„BBC se otvara u Srbiji...Sve je to OK, Srbija je slobodna zemlja. Britanci imaju pravo da plate za to“, rekao je u intervjuu za TV Pink u decembru. Međutim, dodao je „narod Srbije mora znati da to nisu objektivne informacije, nego informacije u interesu Ujedinjenog Kraljevstva“.

Nezavisni mediji preživjeli diktaturu, neće demokratiju

Politiko podsjeća da su neki nezavisni mediji opstali i za vrijeme Miloševića. „Radio stanica B92 je emitovala progam širom Beograda, a agencija Beta i Televizija Studio B su uspjeli da drže distancu od režima“.

Međutim, broj takvih medija se prepolovio zbog kontroverznih privatizacija, autocenzure i zavisnosti od vladinih agencija zbog prihoda od oglašavanja, kazala je Snježana Milivojević, profesorica žurnalistike na Univerzitetu u Beogradu.

„Nezavisni mediji su preživjeli diktaturu, ali neće preživjeti demokratiju. Ovo je otvorena sezona lova na nezavisne mislioce“, kazala je Milivojević. „Demokratija je u ozbiljnoj opasnosti“.

U članku se podsjeća da su preostali nezavisni glasovi meta blaćenja na internetu i u provladinim tabloidima. Kada je beogradska NVO Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost objavila da je Vučićeva stranka bila zastupljena četiri puta više od opozicije na TV Pink uoči lokalnih izbora 4. marta, taj kanal je novinarku Tamaru Skrozu označio kao „državnog neprijatelja“. Srpski medijski regulator je primio 300 pritužbi zbog toga, ali je ocijenio da Pink nije prekršio nikakve standarde.

„Ta retorika je opasna i dolazi iz vrha vlasti“, kaže Milivojević.