Evropska unija u 2013. ima mnoge ciljeve, pored ostalih i jačanje monetarne unije, ne bi li bila otpornija na krize. Različiti interesi, predlozi i oprečna mišljenja, već sada mogu puta čuti.
U koliko god velikom iznosu da je bila odobrena pomoć za dužničke zemlje poput Grčke, još dugo nije riješen temeljni problem monetarne unije. U to nas je uvjerila 2012, piše "Deutsche Welle".
Članice eurozone u ekonomskom pogledu sve više idu u različitim pravcima. Da li je euro, prestižni projekt evropske integracije zapravo konstrukcija sa greškom?
I sam Mario Dragi, predsjednik Evropske centralne banke (ECB), indirektno je to priznao:
Mario Dragi
"Pri konfiguraciji monetarne unije, koju imamo već deset godina i koja je u načelu važila kao održiva, pokazalo se da neće biti održiva ukoliko se ne preduzmu dalji koraci".
Njemačka je u tom procesu spasavanje eura zemlja koja je u centru pažnje. I kancelarka Angela Merkel je priznala da euro ima svojih mana i to prije svega kad je u riječ o usklađivanju privredne moći novih članica eurozone sa starim.
Merkel je istakla da postoji zajednička volja za opstankom eura kao zajedničke evropske valute i za njegovim jačanjem.
Angela Merkel
"Takođe smatram da su zemlje članice, ali i cijela Evropska unija, spremni na temeljne reforme", dodala je kancelarka.
Britanci se plaše za "finansijski London"
Četiri velika gradilišta na kojima se istovremeno gradi: regulisanje finansijskog tržišta, nadzor banaka sa ciljem stvaranja bankarske unije, budžetska disciplina i ekonomsko-politička koordinacija.
Na planu regulisanja finansijskog tržišta, Evropska unija napreduje malim koracima, jer se prije svega Britanci plaše da bi mogla biti ugrožena uloga Londona, kao finansijskog centra, a time i britanska tržišna konkurencija. Nadzor banaka bi trebalo da bude realizovan do marta 2014.
Posebno problematično pitanje jeste budžetska disciplina. Pritom je upitno da li će i novi fiskalni pakt moći da unese disciplinu u evropske redove.
Fransoa Oland
Primjera radi Francuska, koja za mnoge važi kao novi "bolesnik Evrope", nastoji pod vođstvom predsjednika Fransoa Olanda da ublaži kriterijume.
Od velikog značaja je hoće li Francuska i Italija ove godine uspjeti da ostanu ispod granice od tri odsto budžetskog deficita. Dok se Olande zalaže za jačanje Evrope kroz veću solidarnost, Merkel govori o tome da i dalje predstoje teška vremena.
Suprotna stajališta između Sjevera i Juga dominiraće i novim pregovorima o višegodišnjem EU budžetu, koji su krajem 2012. propali.
Merkel hoće jako rukovodstvo Evropske unije
Posebno teški biće pregovori o četvrtom gradilištu. Do samita u junu Evropska unija želi da razjasniti kako da se smanje velike ekonomsko-političke razlike.
Merkel smatra da to neće dugoročno funkcionisati bez promjena evropskog sporazuma. Kancelarka smatra da bi zemlje članice u budućnosti trebalo još više kompetencija da predaju u ruke Evropske komisije, kako bi se mogla razviti u pravu "vladu Evropske unije".
Priznala je i da je unutar evropske porodice još poprilično usamljena sa takvim razmišljanjem. Ali ako do toga i dođe, nije riječ o bliskoj budućnosti.
Predsjednik Savjeta EU Herman van Rompuj uvjeren je da će u 2013. Evropa doživeti uspjeh i bliskije sarađivati:
Herman van Rompuj
"Šta će se dogoditi ako ne uspijemo? Nikad ne odgovaram na hipotetička pitanja, zato što ćemo uspjeti. Na kraju procesa ćemo ipak imati više Evrope, a ne manje. A krizu ćemo savladati korak po korak".
Van Rompej je to rekao u junu mesecu, kad je kriza dostigla vrhunac. Utoliko radije on to sada ponavlja.
Galerija
Bonus video:
