Ti kontakti su, kako se navodi, još u fazi ispitivanja terena i ne mogu se smatrati početkom mirovnih pregovora. Lider talibana Mula Omar nije učesnik tih preliminarnih razgovora.
Jedna od svrha ovih razgovora, koje je inicirala administracija Baraka Obame jeste da se procijeni koje ličnosti među liderima talibana bi bile spremne da se angažuju u formalnim pregovorima o miru u Avganistanu, i pod kojim uslovima, piše “Njujorker”, a prenosi Tanjug.
Hilari Klinton traži predaju oružja
Americki državni sekretar Hilari Klinton pozvala je talibane da polože oružje, prekinu veze sa Al Kaidom, povinuju se ustavu svoje zemlje i uključe se u avganistansko društvo.
“Odbijete li, i dalje ćete se suočavati sa posledicama veza sa Al Kaidom kao neprijateljem međunarodne zajednice”, poručila je ona talibanima.
Specijalni izaslanik za Avganistan i Pakistan Ričard Holbruk, koji je preminuo u decembru, zalagao se za direktne pregovore s talibanima. Njega je na tom mestu zamenio Mark Grosman, čije imenovanje je objavila Klintonova.
Vašington je ranije isticao da bilo koji pregovarački proces na visokom nivou, u koji bi bili uključeni talbani, mora da predvodi avganistanski predsednik Hamid Karzai, ali taj pristup dosad nije doneo uspeha.
Takvi pregovori za Amerikance imaju glavni cilj da ubede barem nekog od značajnih lidera talibana da prekine veze sa Al Kaidom, napusti bojno polje i učestvuje u izborima, a da to ne pokrene reakcije antitalibanskih grupa, niti da ugrozi prava manjina ili žena.
Iako se istorija talibana ne može uporediti sa Al Kaidom, i oni su pomagali međunarodni terorizam, zbog čega se u Vašingtonu raspravlja i o moralnom aspektu takvih razgovora.
“U svakom slučaju, Obamina adminstracija je razumno zaključila da je status kvo neodrživ”, ističe “Njujorker” u tekstu Stiva Kola, dobitnika Pulicerove nagrade.
Rat je doveo do strateške pat-pozicije, posto ni SAD ni talibani ne mogu da svoje proklamovane ciljeve ostvare isključivo oružjem, ocenjuje list.
Galerija
Bonus video:
