Evropska unija (EU) će danas pokrenuti postupak sankcionisanja Bjelorusije da bi okončala represiju vlasti nad stanovništvom poslije spornog reizbora predsjednika Aleksandra Lukašenka, a uz to će EU pokazati i solidarnost s Grčkom i Kiprom zbog provokativnog ponašanja Turske.
Ministri spoljnih poslova sastaju se na videokonferenciji danas popodne u napetoj situaciji, a šef evropske diplomatije Žozep Borel situaciju smatra "vrlo ozbiljnom".
Francuska je rasporedila vojne snage na Kipru i u Grčkoj da bi upozorila Ankaru, a mnogi evropski lideri žele da sankcionišu represiju autoritarnog režima Aleksandra Lukašenka.
Predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je danas zatražila sankcije protiv onih koji krše ljudska prava.
"Beskorisno je ponavljati našu ozbiljnu zabrinutost. Potrebno nam je da neko pretrpi posljedice", izjasnio se šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus.
"Predložiću da se primjene pojedinačne sankcije na zvaničnike i političare koji su direktno odgovorni za prekomjernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, kao i za falsifikovanje izbora", rekao je ministar za AFP.
Litvanija je prihvatila Lukašenkovu protivnicu na izborima, Svetlanu Tihonovsku, primoranu na egzil jer je osporila njegovu pobjedu. Ona je u petak pozvala zemljake na "mirne proteste" širom Bjelrousije tokom vikenda.
Minsk je danas rekao da je spreman za "konstruktivan dijalog" sa strancima i da od ponedeljka počne da oslobađa stotine ljudi uhapšenih u Minsku. Svjedočenja potvrđuju ekstremnu brutalnost policije i specijalnih snaga.
Vanredni sastanak ministara spoljnih poslova EU danas "očigledno ide u pravcu pripreme sankcija" protiv Lukašenkovog režima, izjavio je jedan evropski diplomata za AFP.
Na ovaj način će se primorati Minsk da otvori dijalog o planu posredovanja u tri tačke, koji su predložile Letonija, Litvanija i Poljska, komšije Bjelorusije.
Lideri te tri zemlje spremni su da rade kao posrednici u rješavanju političke krize u Bjelorusiji, rekao je litvanski predsednik Gitanas Nauseda. Puštanje pritvorenika jedan je od uslova ovog posredovanja.
U vezi s drugom temom današnjeg ministarskog sastanka EU, "biće složenije sa Turskom", rekao je evropski diplomata.
"Sa Ankarom moramo da prođemo kroz fazu navale adrenalina da bismo primorali Erdogana da se vrati dijalogu", objasnio je on.
Turski predsjednik zatražio je u četvrtak da se sastane sa Angelom Merkel i predsjednikom Evropskog savjeta Šarlom Mišelom. Kancelarka je pomogla ublažavanje istovjetnih tenzija Turske s Grčkom u julu, ali upozorila je Redžepa Tajipa Erdogana da će biti teško izbeći ekonomske sankcije EU ako Turska nastavi sa ilegalnim traganjem za gasom i naftom u kiparskim vodama i kod grčkog ostrva Kastelloriza, u blizini turske obale, što je ona ipak počela da čini ove nedjelje - rekao je evropski zvaničnik AFP.
Predsjednik Evropske komisije Šarl Mišel je u četvrtak savjetovao Erdogana "da izbjegava provokacije" i potvrdio mu "potpunu solidarnost" EU s Grčkom, rekao je evropski izvor.
Ministri EU su Žozepa Borela u julu ovlastili da pripremi "adekvatne mjere za suočavanje sa izazovima koje predstavlja Turska".
Raspon tih mjera posebno predviđa ekonomske sankcije, rekao je evropski izvor.
Španija se obavezala da će predstaviti različite opcije ministrima na njihovom neformalnom sastanku 27-28. avgusta u Berlinu.
Njihov današnji sastanak u Briselu mogao bi da traje satima. Odluka se ne očekuje, jer je sastanak virtuelan, ali ministri moraju odobriti radnim grupama početak pripreme "zaključaka" koji se prihvataju pisanim putem, rekao je evropski izvor.
"To može ubrzati proces odluke o konkretnim aktivnostima", objasnio je isti izvor.
Bjelorusija je i dalje pod embargom na prodaju oružja i opreme koja se može upotrijebiti za represiju. Četvoro ljudi je pod zabranom dolaska u EU i njihova imovina je zamrznuta.
Predlozi sankcija Bjelorusiji i Turskoj biće dostavljeni ministrima za sastanak u Berlinu. Jednoglasnost - svih 27, neophodno je za njihovo usvajanje.
Bonus video:
