Zašto Evropa ne bi trebalo da slavi ako demokrate pobijede na izborima u SAD

Ako demokrate na današnjim izborima za američki Kongres ostvare rezultat kakav se očekuje, širom Evrope otvaraće se šampanjac. Ali oni koji budu nazdravljali možda bi trebalo da razmisle i o tome šta ih čeka poslije slavlja.

Preuzimanje kontrole nad Kongresom od strane demokrata teško da će Evropi donijeti brzo olakšanje. Čak i ako mu manevarski prostor na unutrašnjopolitičkom planu bude sužen, Tramp će i dalje moći da se usredsredi na spoljnu i trgovinsku politiku, oblasti u kojima Kongres ima relativno ograničene mogućnosti da kontroliše izvršnu vlast. Time raste rizik od novih sporova i oštrijih zahtjeva prema Evropi.

„Bila bi greška kada bi Evropljani pretpostavili da će transatlantski odnosi postati topliji“, rekao je Volfgang Išinger, veteran njemačke diplomatije i odlazeći predsjedavajući Minhenske bezbjednosne konferencije. „Pretpostavljam da će se dogoditi upravo suprotno.“

Nedavno istraživanje sprovedeno širom Evropske unije pokazalo je da 58 odsto ispitanika navija za demokrate, dok samo 18 odsto podržava republikance Donalda Trampa. Ipak, iako ankete ukazuju na to da bi evropski kritičari američkog predsjednika mogli da dobiju ishod kojem se nadaju, trebalo bi da izbjegnu trijumfalizam i likovanje, savjetuje Išinger.

„Biće ovdje u Evropi glasova, i to nekih važnih, koji će željeti da slave i čestitaju demokratama, ali mislim da bi to bilo otrovno“, rekao je za „Politiko“.

„Savjetovao bih svojim evropskim prijateljima da budu uzdržani i da izbjegnu da Bijeloj kući daju bilo kakav povod da se naljuti na Evropu – više nego što je već ljuta“, dodao je uz smijeh.

Drugi, međutim, sumnjaju da bi uzdržanost išta promijenila. Među njima je i Natali Toči, bivša savjetnica dvojice visokih predstavnika EU za spoljnu politiku.

„Iskreno, ne mislim da su Trampu zaista potrebni bilo kakvi razlozi ili izgovori da se obruši na Evropu“, rekla je.

Toči smatra da će biti teško ne slaviti ako vam je „stalo do demokratije“, imajući u vidu veze između Trampovog pokreta MAGA i populističkih, krajnje desničarskih političara u Evropi.

Neuspjeh Trampa na izborima mogao bi da podigne moral evropskim liberalima i centristima, koji su izborne neuspjehe mađarskog premijera Viktora Orbana i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića iskoristili kao dokaz da je populizam dostigao vrhunac – ili da je barem prestao da jača.

Takav zaključak je možda preuranjen. Visoka podrška Marin le Pen u anketama u Francuskoj i nedavno jačanje Alternative za Njemačku ukazuju na to da populistička politika i dalje ima znatnu snagu. Ipak, odbacivanje pokreta MAGA na izborima dalo bi liberalima i centristima moralni podstrek, smatra Toči.

Ali da li bi pobjeda demokrata donijela korist Evropskoj uniji u skorije vrijeme?

„Ne naročito“, odgovara Išinger.

Preuzimanje kontrole nad Kongresom od strane demokrata imalo bi malo praktičnog uticaja na Evropu, a moglo bi čak i da pogorša stvari.

„Ako se Donald Tramp nađe upleten u kongresne istrage i postupke opoziva, a Kongres koji mu je suprotstavljen ograniči mu djelovanje na unutrašnjem planu, neminovno će se okrenuti oblastima u kojima je uticaj Kongresa slab – spoljnoj i trgovinskoj politici“, rekao je Išinger.

„Moramo da se pripremimo ne za skladnije transatlantske odnose, već za još više razmirica i još više Trampovih zahtjeva prema Evropi.“

Slično razmišlja i Kurt Volker, koji je bio posljednji američki ambasador pri NATO-u za vrijeme administracije Džordža V. Buša.

„Ne očekujte velike promjene u politici Trampove administracije“, upozorio je.

„Kongres će sve istraživati. Istraživaće Trampa, njegovu porodicu, porodične kompanije Trampovih, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, Ilona Maska, Pita Hegseta i Kaša Patela iz FBI-ja. Tramp će se protiv toga boriti do kraja i biće to veliki cirkus.“

„U redu, demokrate će mnogo snažnije podržavati Ukrajinu i NATO, ali ne mogu da narede Trampu šta da radi“, dodao je Volker. „Mogu da odobre novac, ali Tramp jednostavno može da kaže: 'Pa, ne moram da ga potrošim.'“

Neuspjeh Trampa na izborima mogao bi da podigne moral evropskim liberalima i centristima, koji su izborne neuspjehe mađarskog premijera Viktora Orbana i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića iskoristili kao dokaz da je populizam dostigao vrhunac – ili da je barem prestao da jača

Volker očekuje da će Tramp sve češće posezati za mehanizmom poznatim kao pocket rescission – spornim pravnim tumačenjem koje bi predsjedniku omogućilo da uskrati sredstva koja je Kongres već odobrio.

„Taj obrazac se ponavlja u mnogim oblastima, a carine su najupečatljiviji primjer“, rekao je Volker. „Ali i u brojnim drugim slučajevima radije bi odugovlačio dok ne istekne vrijeme i vodio sudske bitke.“

Bivši ambasador kaže da nije siguran kojim će putem Tramp krenuti kada je riječ o Iranu – da li će ponovo pokrenuti vojne operacije ili prepustiti Evropi i Aziji da rješavaju krizu.

Kada je riječ o NATO-u i smanjenju prisustva američkih snaga u Evropi, Volker pretpostavlja da će Tramp biti oprezan, strahujući od negativnih reakcija u samim Sjedinjenim Državama.

S druge strane, Trampove poteze je „izuzetno teško predvidjeti“, kaže Bronven Medoks, direktorka britanskog istraživačkog instituta Čatam haus.

„Možda će se, nakon što u početku burno reaguje na izborni rezultat, povući i posvetiti projektima koje planira, uključujući balsku dvoranu u Bijeloj kući“, rekla je Medoks, iznoseći tu mogućnost s dozom nade, ali bez mnogo uvjerenja.

Medoks ne vidi razlog za slavlje, bez obzira na ishod izbora ili Trampovu reakciju. Umjesto toga, evropski lideri bi trebalo da razmisle o tome koliko su se Sjedinjene Države promijenile.

„Američki birači su dva puta izabrali Trampa i, čak i ako mu sada okrenu leđa, ti izbori pokazuju da su danas prvenstveno okrenuti unutrašnjim pitanjima“, rekla je.

Prema njenim riječima, Evropljanima je trebalo previše vremena da shvate značaj pokreta MAGA i koliko bi dugo taj pokret mogao da opstane.

Ona smatra da se i dalje nedovoljno uvažava činjenica koliko se američka politička scena promijenila, uključujući samu Demokratsku stranku.

„Ne mislim da Amerika danas u Evropi vidi odraz same sebe kao nekada“, rekla je Medoks. „Meni je ta poruka jasna već neko vrijeme.“