MJERE KHOV PROTIV EUROINVESTA I ATLAS MONTA

Zabrana na imovinu fondova

Društva za upravljanje ne mogu četiri mjeseca raspolagati imovinom Eurofonda i Atlas Monta zbog nepoštovanja zakona
61 pregleda 1 komentar(a)
Zoran Đikanović, Foto: Vesko Belojević
Zoran Đikanović, Foto: Vesko Belojević
Ažurirano: 26.05.2016. 19:07h

Komisija za hartije od vrijednosti (KHOV) zabranila je društvima Atlas Mont i Euroinvest, koja upravljaju zatvorenim investicionim fondovima Atlas Mont i Eurofond, da raspolažu imovinom tih fondova četiri mjeseca.

Privremena zabrana donesena je zbog nepoštovanja odredbi Zakona o investicionim fondovima.

Fondom Atlas Mont upravljaju ljudi povezani sa predsjednikom Atlas grupe Duškom Kneževićem, a ZIF Eurofondom ljudi povezani sa biznismenom Veselinom Barovićem.

Nesaglasni 161 akcionar Eurofonda od polovine januara potražuju ukupno oko 5,8 miliona eura, a nesaglasnih 137 akcionara Atlas Monta 3,4 miliona eura koje društva za upravljanje još nijesu isplatila. Euroinvest je isplatio 850.000 eura ili svakom nesaglasnom akcionaru svega po 13,2 odsto potraživanja.

ZIF Eurofond i DZU Euroinvest pred Ustavnim sudom osporavaju osnov i visinu potraživanja tužilaca i traže ocjenu ustavnosti i zakonitosti sporne odredbe Zakona o investicionim fondovima.

KHOV, na čijem je čelu Zoran Đikanović, naložio je sankcionisanim društvima za upravljanje da u roku od 30 dana sačine plan izmirenja obaveza prema nesaglasnim akcionarima.

Za kontrolu postupanja DZU, Komisija će imenovati međunarodno priznatog nezavisnog revizora sa zadatkom da u roku od 30 dana od prijema plana ispita usaglašenost poslovanja DZU i fonda sa važećom regulativom i najboljom poslovnom praksom, ispita plan i da svoje mišljenje o likvidnosti i solventnosti fonda.

Regulator je, takođe, naložio odborima direktora DZU da nakon toga sačine predlog izmirenja obaveza prema nesaglasnim akcionarima, a potom im ga dostave na izjašnjenje da li ga prihavataju ili odbijaju.

Nakon toga biće sazvane skupštine akcionara fondova sa ciljem upoznavanja akcionara o dinimanici izmirenja obaveza prema nesaglasnim akcionarima, koji su prihvatili predlog izmirenja obaveza kao i obavezama prema nesaglasnim akcionarima koji nijesu prihvatili predlog.

Komisija za hartije od vrijednosti je svojim rješenjima upozorila društva za upravljanje i fondove da će im u slučaju da ne ispune naloge regulatora to biti osnov za oduzimanje licenci za rad.

Bojanić : Kakav regulator takva i zaštita akcionara

Slučaj Zatvorenog investicionog fonda Eurofond u Privrednom sudu klasičan je primjer zloupotrebe pravnog instituta ocjene ustavnosti pojedinih odredbi zakona, ocijenio je nezavisni poslanik Mladen Bojanić.

Bojanić , koji je bio dugogodišnji direktor nekadašnje Nex berze, za “Vijesti” je rekao da to što je sudija Privrednog suda prekinuo parnicu na osnovu inicijative tuženog, a ne suda, jeste više nego jasan dokaz na čijoj je strani postupajući sudija. Sudija Privrednog sudaFaruk Mušović je van sudskog ročišta, do konačne odluke Ustavnog suda, za koju je ocijenio da je “prethodno pravno pitanje”, prekinuo parnicu po tužbi 20-ak nesaglasnih akcionara ZIF Eurofond koji mjesecima čekaju na isplatu dospjelih potraživanja.

“Ovakav način suđenja dovodi u pitanje zakonodavnu ulogu Skupštine, pokazuje nemoć ili nezainteresovanost regulatora tržišta kapitala i zadaje posljednji i presudan udarac povjerenju u državne institucije koje bi po prirodi posla trebalo da štite manjinske akcionare”, istakao je Bojanić .

Bojanić se pita kakvom oporavku domaćeg tržišta kapitala se iko može nadati nakon ovih dešavanja.

“Investiranje na tržištu kapitala se često definiše kao ulaganje u tuđi biznis i zbog toga bi gro regulative i institucionalnog djelovanja trebalo da bude u funkciji zaštite malih, odnosno individualnih investitora-akcionara. Kod nas, ovakva dešavanja nas uvjeravaju u upravo suprotnu praksu, pa se time gubi i ono malo preostalog povjerenja”, dodao je Bojanić .

On smatra da “sve to direktno vodi ka urušavanju kompletnog tržišta kapitala".

“Podsjetiću, u vrijeme investicionog buma toliko smo puta čuli samohvalisanje regulatora tržišta kapitala da je ono najveće reformsko dostignuće ove vlasti. Zaključio bih sljedeće: kakva vlast takve i reforme, kakav regulator takva i zaštita akcionara, kakvi sudovi takva i pravda”, naveo je Bojanić .