EKONOMIJA CRNE GORE I SRBIJE

Žugić: U fokus staviti zapošljavanje i širenje poreske osnove

“Kapitalni budžet je u funkciji razvoja i generisanja stopa rasta, a razvoj treba zasnivati na preduzetništvu, inovativnosti, zapošljavanju i povećanju kvaliteta života građana Srbije i Crne Gore”, naveo je Žugić
0 komentar(a)
ekonomija, panel
ekonomija, panel
Ažurirano: 22.10.2015. 16:45h

Crna Gora i Srbija imaju velike razvojne potencijale, zbog čega ih u što kraćem roku treba valorizovati i povećati poresku bazu, stavljajući u fokus proces zapošljavanja i širenje poreske osnove, ocijenio je ministar finansija, Radoje Žugić. On je, na panelu Ekonomija Crne Gore i Srbije – stanje, pravci razvoja i povezanost u okviru konferencije pod nazivom Efikasnost pristupanja EU i unaprijeđenje regionalne konkurentnosti, rekao da je važno imati dugoročnost kroz zapošljavnje i time podizati kvalitet života građana. “Proces fiskalne konsolidacije je zahtjevan i dug proces, a Crna Gora provodi snažne mjere fiskalne kosolidacije, pri čemu smo uradili zahtjevne procese i ostvarili značajnu stabilnost javnih finansija i ukupne ekonomije koji se mora nastaviti”, kazao je Žugić. On je dodao da je cilj ne povećavati stope, već širiti poreske kapacitete. “Kapitalni budžet je u funkciji razvoja i generisanja stopa rasta, a razvoj treba zasnivati na preduzetništvu, inovativnosti, zapošljavanju i povećanju kvaliteta života građana Srbije i Crne Gore”, naveo je Žugić.

Brojne ranjivosti su ostale u zoni realne ekonomije, od kojih su glavne nelikvidnost i visok stepen nezaposlenosti radne snage

Prema njegovim riječima, brojne ranjivosti su ostale u zoni realne ekonomije, od kojih su glavne nelikvidnost i visok stepen nezaposlenosti radne snage. “Dinamikom javnog duga koji se ispoljavao kao stalni rizik, ove godine je planirano da imamo deficit samo u dijelu kapitalnog budžeta, da tekuća potrošnja ima ravnotežu i tako ostvarimo veće stope ekonomskog rasta i damo šansu da naša ekonomija sustiže druge ekonomije”, precizirao je Žugić. U narednom periodu, kako je rekao, potrebno je nastaviti zahtjevan proces fiskalne konsolidacije, nakon čega se može postići stepen održivosti ekonomije. Potpredsjednik Vlade, Vujica Lazović, saopštio je da se pod pritiskom dužničke krize postavlja pitanje efikasnosti državne administracije, kao i pitanje pozicije javne administracije u javnom sistemu. On je podsjetio da je od 2006. do 2008. godine bio zlatan period kada je došlo do pada javnog duga, postojao je suficit, sa čime je rasla javna potrošnja što se moglo servisirati. “Prvi dani krize nametnuli su izazov, s obzirom i na korišćenje eura, skoncentirali smo se na fiskalnu politiku”, kazao je Lazović. Prema njegovim riječima, prošle godine je na određeni način uspostavljena ravnoteža ili podnošljiv balans na nivou makrofiskalnih odnosa. “Ovo je dobra godina za crnogorsku ekonomiju, pri čemu procjenjujemo rast od 4,3 odsto, iako procjene Svjetske banke (SB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nijesu tako optimistični, ali na osnovu svega što se dešavalo u prva dva kvartala, mislim da će biti 4,3 odsto”, saopštio je Lazović. On je podsjetio da su se opredijelili za dalju redukciju tekuće potrošnje i ulaganja u kapitalne projekte. “Ovih dana bi konkretno trebalo da počnu radovi na autoputu, sam taj projekat uticao je na ovoliki deficit u ovoj godini. To nije jedina investicija, planirana je i gradnja Teermoelektrane (TE) Pljevlja, kao i podvodni kabl između Crne Gore i Italije. U turizmu imamo projekte kao što su Porto Montenegro, dok Porto Novi napreduje definisanom dinamikom”, precizirao je Lazović. On smatra da iz ekonomskog ugla to može biti dosta riskantno. “Ako država direktno i indirektno učestvuje u tome, šta to znači za javne finasije, da ćemo se zaduživati i da smo spremni da nosimo teret budžetskog deficit, nakon čega će ovi projekti početi da generišu ekonomski rast”, dodao je Lazović. Srbijanski ministar finansija, Dušan Vujović, kazao je da, komentarišući ekonomksu situaicju u Srbiji, da su uspjeli da preokrenu neke stari koje se teško preokreću. “Imali smo pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,5 odsto, nakon čega reviziju, a danas je 0,7 odsto, što znači da smo preokrenuli tendenciju od negativnih sa pozitivnih stopa rasta u sred fiskalne konsolidacije, što je uspjeh”, smatra Vujović.

Srbijanski ministar finansija, Dušan Vujović, kazao je da, komentarišući ekonomksu situaicju u Srbiji, da su uspjeli da preokrenu neke stari koje se teško preokreću

On je rekao da su omogućili nekim preduzećima da počnu proizvodnju, smanjeni su rashodi, a povećani prihodi bez povećanja poreskih stopa. “U javnim preduzećima stvari se mijenjaju, pri čemu je dobra saradnja sa Svjetskom bankom (SB) koja je prirodno stvorena da podrži strukturne reforme u tim preduzećima”, rekao je Vujović. On je naveo da je država sada na “strmoj obali strukturnih reformi”, koja je dosta klizava, pri čemu ima čitav niz stvari koje rješavamo i to će potrajati. Direktor SB za jugoistočnu Evropu, Ellen Goldstein, rekla je da se može očekivati ekonomski oporavak u Srbiji i Crnoj Gori, ali da fiskalni balans i nedostatak reforme može ugroziti cjelokupni proces. “Neophodo je sprovesti sve strane reforme i konvergencije sa EU, počev od 2008. godine, od kada je spor oporavak”, rekla je Goldstein. Ona je dodala da je Crna Gora, imajući u vidu njenu veličinu i otvorenost, istupila naprijed u odnosu na Srbiju. “Region raste, iako Crna Gora brže nego Srbija, ali Srbija se oporavila od poplava brže nego što smo očekivali. Ono čemu se sada teži jeste rast investicija”, zaključila je Goldstein.