Reakcija Udruženja banaka nakon prvostepene presude o ovoj naplati

Naplata obrade kredita je standard

Pejaković je kazao da je međunarodni standard da se pored kamate naplaćuje i naknada koja se vezuje za organizaciju, realizaciju, nadgledanje i naplatu kredita, što je sastavni dio pregovaranja i poznato je ljudima koji se bave finansijama

6101 pregleda 22 reakcija 20 komentar(a)
Pejaković, Foto: Boris Pejović
Pejaković, Foto: Boris Pejović

Naplata obrade kredita predstavlja standard bankarskog poslovanja, poruka je generalnog sekretara Udruženja banaka (UBCG), Bratislava Pejakovića.

„Ne želimo da komentarišemo samu presudu, jer postoji slobodno sudijsko uvjerenje, ali smatramo da će na višim sudskim instancama presuda biti potpuno suprotna od donijete“, saopštio je Pejaković.

Osnovni sud u Podgorici je kroz nedavnu presudu ocijenio da banke od klijenta mogu da naplate samo stvarne troškove koje su imale prilikom obrade kredita i moraju jasno da ih dokažu i prikažu, a ne da naplaćuju i neostvarene troškove kao fiksni procenat od jedan odsto iznosa pozajmice.

Pejaković je kazao da je međunarodni standard da se pored kamate naplaćuje i naknada koja se vezuje za organizaciju, realizaciju, nadgledanje i naplatu kredita, što je sastavni dio pregovaranja i poznato je ljudima koji se bave finansijama.

On je naveo da se, ukoliko se pregleda arhiv medija u vezi s međunarodnim kreditnim zaduženjima države, može vidjeti da se naknada naplaćuje obično u okviru stvarnih troškova, ali i kod reprograma, jer mora da se prearanžira već postignuti dogovor koji zajmotražilac ne može da poštuje.

„Pored toga, ukoliko rezervišete sredstva kod banke, ali ih ne povučete, sve dok to ne uradite u skladu s ugovorom, međunarodne banke naplaćuju procenat za rezervaciju. Povlačenjem se aktivira anuitetni plan.

Takođe, međunarodna praksa je i naplata usljed ranijeg povrata sredstava, jer je banka izvršila svoje obaveze, ali je zajmoprimalac uskraćuje za planirani prihod“, objasnio je Pejaković.

Dodao je da je priča o naplati nadoknade za obradu kreditnog zahtjeva od prije tri godine i da čudi njeno ponovno oživljavanje.

On je kazao da su banke spremne da se izbore s procesom, jer međunarodno pravo i praksa idu u prilog njihovog stava, ali da je pitanje koliki trošak sudskih procesa mogu da trpe klijenti.

Pejaković smatra da je problematika s presudama u tumačenjima ljudi koji nijesu upoznati s poslovanjem banaka, ni standardima dobre prakse struke, gdje je upitno znanje onih koji se bave vještačenjem i tumačenjem procesa u bankama, jer u njima nikad nijesu radili.

„Nije dobro izvlačiti i tumačiti jedan član zakona, a prenebregnuti drugi koji daje detaljniji opis“, poručio je Pejaković, između ostalog.