ŽICG otežano posluje, traže pomoć države za brigu o pruzi

Menadžment kompanije ocijenio da su izdvajanja iz budžeta za finansiranje javne funkcije nedovoljna za održavanje infrastrukture i rad preduzeća

25554 pregleda 24 komentar(a)
Gubitak za pola godine preko 600 hiljada: (ilustracija), Foto: BORIS PEJOVIC
Gubitak za pola godine preko 600 hiljada: (ilustracija), Foto: BORIS PEJOVIC

Menadžment državne kompanije Željeznička infrastruktura (ŽICG) ocijenio je da usljed tendencije smanjenja prihoda po osnovu transfera iz državnog budžeta, iz godine u godinu, za održavanje javne funkcije to preduzeće otežano posluje, te da sa tim izdvajanjima kompanija ne može redovno održavati pruge, izvršavati obaveze prema Upravi prihoda i carina (UPC) i međunarodnim kreditorima, a u pitanje je dovedena i redovna isplata zarada prema zaposlenima.

To je navedeno u izvještaju o upravljanju, kojeg je menadžment objavio na sajtu Montenegro berze.

ŽICG će iz budžeta za ovu godinu dobiti 6,5 miliona eura, što je za 100 hiljada eura manje nego 2021. godine.

Ova kompanija završila je prvu polovinu 2022. godine sa minusom od 618.017 eura, što je tri puta veći gubitak nego prošle godine, a ukupni neraspoređeni gubitak preduzeća popeo se na preko 35,5 miliona eura.

Za navedeni period prihodi ŽICG su iznosili 7,98 miliona eura i veći su za 11 odsto nego lani.

Čak 41 odsto (3,25 miliona) prihoda željezničke kompanije predstavlja transfer iz državnog budžeta po osnovu javne funkcije, odnosno programa izgradnje, održavanja, rekonstrukcije i modernizacije željezničke infrastrukture.

Kako se navodi u izvještaju, novac izdvojen iz državnog budžeta za ovu godinu nije dovoljan kako bi preduzeće moglo da pokrije osnovne potrebe za nabavku materijala i rezervnih djelova, redovno održavanje pruge i postrojenja.

To će kako ocjenjuju negativno uticati na mogućnost realizacije plana javnih nabavki, što će se posljedično negativno odraziti na funkcionisanje kompletnog sistema.

”Plan je urađen za zadovoljavanje najnužnijih potreba tekućeg održavanja pruge u postojećem stanju i obezbjeđenja sigurnosti saobraćaja, pa svako dalje smanjivanje budžeta može da se negativno reflektuje na pitanje realizacije neophodnih nabavki opreme i usluga za održavanje infrastrukture, koja je javno dobro u opštem interesu. Dakle, smanjivanje zaliha materijala i rezervnih djelova svih vrsta, koji su neophodni za održavanje građevinske i elektro infrastrukture ne mogu biti u funkciji potrebnog nivoa kvaliteta sigurnosti i bezbjednosi odvijanja željezničkog saobraćaja”, smatraju iz kompanije.

ŽICG od Montekarga potražuje 1,6 miliona eura, a od Željezničkog prevoza 843 hiljade, a te kompanije su takođe u državnom vlasništvu.

Iz ŽICG su kazali da bi u slučaju da pribjegnu prinudnoj naplati od njih u stvari blokirali željeznički sistem, jer i ta preduzeća otežano posluju.

”Potpuno smo sigurni da nije potrebno posebno objašnjavati obavezu i značaj da željeznička infrastruktura bude u stanju koje obazbjeđuje sigurnost i bezbjednost svim korisnicima njenih usluga. Takođe ne treba isticati da to nije moguće bez adekvatne finansijske podrške”, ocijenili su iz menadžmenta.

Dodatnih 2,52 miliona eura prihoda, 27 odsto više nego 2021. godine, kompanija je dobila od Vlade (subvencija), po osnovu obaveza koje ŽICG imaju prema međunarodnim kreditorima.

”Ovako određen budžet je u ovoj godini nedovoljan i zato što ŽICG nisu u mogućnosti da obezbijede iz sopstvenih sredstava uredno servisiranje obaveza po osnovu dobijenih međunarodnih kredita, iz kog razloga je Vlada i dala garanciju. Za 2022. godinu, novac za otplatu međunarodnih kredita u iznosu od 5,15 miliona su opredijeljena Zakonom o budžetu za 2022. godinu, na poziciji ‘ostali transferi institucijama’ u okviru potrošačke jedinice Uprava za željeznice”, kazali su iz kompanije.

Državno preduzeće je za prvo polugodište ove godine imalo 8,60 miliona eura rashoda, što je 16 odsto više nego u uporednom periodu prošle godine.

Redovna isplata zarada dovedena u pitanje

Zbog nedovoljnih prihoda iz državnog budžeta za ovu godinu iz ŽICG su naveli da je takođe dovedena u pitanje i redovna isplata zarada zaposlenih, a da kompanija u 2021. godini i u prvom polugodištu ove nije bila u mogućnosti da redovno izvršava obaveze prema državi, na ime poreza i doprinosa na zarade.

”Smanjenje budžeta je uticalo na nemogućnost redovnog servisiranja obaveza prema UPC na ime poreza i doprinosa, a dug po ovom osnovu iznosi 3,291 miliona eura”, kazali su iz kompanije.

Broj zaposlenih na kraju juna iznosio je 766, a prosječna neto zarada je bila 566 eura.

”Ista je manja za 20 odsto u odnosu na prosječnu zaradu u državi, koja iznosi 703 eura, pa ovaj podatak dovoljno govori sam o sebi i ne trebamo ga dodatno komentarisati”.

Ukupni troškovi zarada, naknada zarada i lični rashodi od januara do kraja juna iznosili su 3,49 miliona i veći su za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu.