Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao je u najnovijim oktobarskim prognozama procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 7,2 odsto.
MMF je u aprilu prognozirao rast crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,8 odsto za ovu godinu.
U novom oktobarskom izvještaju MMF-a, u čijem je nazivu akcenat stavljen na borbu protiv krize izazvane troškovima života, navodi se da bi crnogorski BDP u narednoj godini trebalo da ojača 2,5 odsto. To je nešto slabije od aprilske prognoze, kada je predviđeno da će BDP rasti 4,2 odsto.
Stručnjaci MMF-a u izvještaju, u koji je agencija Mina-business imala uvid, zadržali su procjenu rasta crnogorske ekonomije u 2027. godini od aprila od tri odsto.
Rast BDP-a u prošloj godini iznosio je 13 odsto.
Kada je riječ o zemljama regiona, najveći rast ove godine zabilježiće Hrvatska sa 5,9 odsto, zatim Albanija sa četiri odsto. Slijedi Srbija sa rastom od 3,5 odsto, Kosovo i Sjeverna Makedonija sa po 2,7 odsto, dok će Bosna i Hercegovina rasti 2,4 odsto.
U izvještaju se navodi da globalna ekonomska aktivnost usporava više nego što se očekivalo, sa inflacijom većom nego što je viđena u nekoliko decenija.
Kriza troškova života, pooštravanje finansijskih uslova u većini regiona, ruska invazija na Ukrajinu i dugotrajna pandemija COVID-19 imaju veliku težinu na izglede.
Predviđa se da će globalni rast usporiti sa šest odsto u prošloj godini na 3,2 odsto u ovoj i 2,7 odsto u narednoj godini.
Ovo je najslabiji profil rasta od 2001. godine, osim globalne finansijske krize i akutne faze pandemije COVID-19.
Predviđa se da će globalna inflacija porasti sa 4,7 odsto u prošloj godini na 8,8 odsto u ovoj, ali da će pasti na 6,5 odsto u narednoj i na 4,1 odsto do 2024.
„Monetarna politika treba da ostane na kursu vraćanja stabilnosti cijena, dok fiskalna treba da ima za cilj ublažavanje pritisaka na troškove života uz zadržavanje dovoljno čvrstog stava usklađenog sa monetarnom politikom“, navodi se u izvještaju.
Strukturne reforme mogu dodatno da podrže borbu protiv inflacije poboljšanjem produktivnosti i ublažavanjem ograničenja u snabdijevanju, dok je multilateralna saradnja neophodna za brzo praćenje tranzicije zelene energije i sprječavanje fragmentacije.
Bonus video:
