Od dopisnice "Vijesti"
Evropska komisija objavila je svoj predlog zajedničkog evropskog budžeta za razdoblje od 2014-2020, i time otvorila temu koja će, osim krize eura, naredne godine biti dominatna u Evropskoj uniji.
U prvom planu biće raspoloženje, odnosno opiranje onih zemalja koja najviše daju u evropsku zajedničku kasu, u prvom redu Njemačke, ali i Britanije.
Dogovor oko zajedničkog budžeta vrlo je buran, kao i uvijek kad se u EU govori o novcu.
Komisijin nacrt sedmogodišnjeg budžeta predviđa da se u tom razdoblju za politiku evrointegracija, odnosno za predpristupne instrumente, to jest IPA fond, izdvoji 12 milijardi petsto hiljada eura.
Suma koju predlaže Komisija, za milijardu je viša od sume koja je bila na raspolaganju u sedmogodišnjom budžetskom razdoblju koje je još uvijek na snazi. Ta će cifra u pregovorima sa zemljama članicama najvjerovatnije biti smanjena.
Dogovor oko zajedničkog budžeta vrlo je buran, kao i uvijek kad se u EU govori o novcu.
Kada je Komisija predlagala budžet od 2007. do 2013, za zapadni Balkan je bila namijenila 14 milijardi, ali je, nakon pregovora sa članicama, on iznosio 11,5 milijardi eura.
Međutim, zemlje moraju imati kapacitete, odnosno poznavanje i praksu da dobrim projektima povuku ta sredstva iz IPA fonda, što nijedna kandidatkinja nije uradila u potpunosti.
Dakle, manje novca na raspolaganju ne predstavlja nužno i tragediju.
Filozofija fondova je priprema za članstvo
IPA fondovima služe se, uz zapadni Balkan, i Island i Turska. Turska, sa svojih sedamdeset miliona stanovnika, dobija više novca od zemalja zapadnog Balkana, mada kad bi bilo „pravedno“ rasporođeno, Turska bi uzela gotovo sve, a postjugoslovenskim zemljama ne bi ostalo mnogo toga.
Poređenja radi, u ovom budžetskom razdoblju 2007-2013 jedan građanin Turske je dobijao i dobija 5 eura iz predpristupnih fondova, a stanovnik zapadnog Balkana oko 20. Više sredstava namijenjeno je zvaničnim kandidatima, dakle i Crnoj Gori, a manje potencijalnim kandidatima.
Iz načina na koji je Komisija prezentovala dio budžeta koji se odnosi na region, ne vidi se da računa u narednom budžetskom razdoblju na novo proširivanje.
Ipak, ono što je od prvenstvene važnosti za IPA jeste filozofija te pomoći.
Razlika u pristupu potencijalnim i zvaničnim kandidatima je ogromna.
Poruka je dvostruka: o proširivanju se ne priča, ono se gura pod tepih, ali ipak se sve priprema za proširivanje. Filozofija IPA fondova jeste da kandidate zaista pripremi za članstvo.
Razlika u pristupu potencijalnim i zvaničnim kandidatima je ogromna.
IPA fondovi za kandidate u potpunosti oponašaju prave evropske fondove, koji koriste članice, jedino što su skromniji u sredstvima. Cilj je da se kroz njih državna administracija posve obuči za članstvo.
IPA oponaša fondove koji se EU zovu kohezioni, strukturalni, fondove za ruralni razvoj, kao i doškolovavanje administracije.
IPA fondovi za kandidate u potpunosti oponašaju prave evropske fondove, koji koriste članice, jedino što su skromniji u sredstvima.
Postojaće takođe i sredstva namijenjena kriznim situacijama, koja će se moći uputiti na zapadni Balkan.
„Finansijska podrška za tješnju integraciju, pomaže Evropskoj uniji da ostvari mnoge svoje ciljeve, kao što su ekonomski oporavak, održvi rast, uključujući energiju, infrastrukturnu mrežu, zaštitu prirodne sredine i suočavanje sa klimatskim promjenama“, stoji u novom predlogu Evropske komisije.
Na pitanje „Vijesti“ da li Evropska komisija ne računa na daljnja proširivanja u narednom budžetskom razdoblju, pošto nije navela tu mogućnost u nacrtu budžeta, komesar Štefan File odgovorio je da je „dogovoreno da, ako neka zemlja bude u poziciji da uđe u EU, da će za nju naći sredstva.“
Bonus video:
