Izjava gradonačelnika Ivana Vukovića u Čikagu da Podgorici novac više nije problem je apsurdna i paradoksalna posebno ako imamo u vidu da je budžet Glavnog grada za 2019. godinu čak 35 odsto manji u odnosu na onaj iz 2009. godine, kaže izviršni direktor URA i odbornik Zoran Mikić.
“Osim toga, posebno zabrinjavaju podaci da je isti unaprijed planiran sa deficitom od 12,5 miliona i kreditnim zaduženjem od 8,5 miliona. Poslije ovako poraznih podataka suvišno bi bilo dalje komentarisati izjavu gradonačelnika da Glavnom gradu novac ne predstavlja problem”, ističe Mikić.
Šef odborničkog kluba DPS-a u Skupštini Mihailo Anđušić kaže da pažnja opozicije usmjerena na izjavu gradonačelnika Vukovića u Čikagu povodom ove teme ili bilo koje druge najbolje oslikava njihov trenutni angažman, stanje i odgovornost prema sopstvenim biračima građanima koji su im dali mandat da zastupaju njihove ineterse.
“Građani su nas birali da bismo unapređivali i životni standard, a ne da bismo vodili populističku politiku, poput ove i bavili se isključivo neradom. Upravo takvi retrogradni stavovi opozicije su problem našeg društva o kojem je govorio gradonačelnik. Mišljenja sam da opozicija ima stotinu gorućih problema, i unutar svojih redova ili u društvu na koje treba uticati da se riješe, na način da kao kvalitetna i organizovana opozicija doprinesu boljoj vlasti i napretku društva”, kaže Anđušić i tvrdi da su građani decenijama uskraćeni za takav pristup opozicije i ne iznenađuje nas, kaže on, da u opoziciji nemaju dovoljno logike da razumiju suštinu izjave Vukovića.
Mikić kaže da bi za gradonačelnikai bilo mnogo bolje da, kad već intenzivno obilazi svijet o trošku svih građana glavnog grada, vrijeme iskoristi da pokuša da pronađe nekog investitora.
“Porazno je da Glavni grad većinu svoju investicija realizuje iz kredita i da gradske vlasti nisu u stanju godinama da obezbijede nekog kredibilnog investitora ili da smanjivanjem tekuće potrošnje i racionalnijom ekonomskom politikom povećaju ulaganja u investicije iz budžeta.
Vuković je prilikom susreta sa našom dijasporoom u Čikagu kazao da “nije više kod nas problem toliko novac, koliko način razmišljanja naših ljudi.”
Mikić se osvrnuo i na završni račun budžeta Glavnog grada za 2018. godinu i rekao da ga kao i većinu prethodnih karakteriše poražavajuća činjenica da je samo jedna trećina budžeta u toku 2018. godine usmjerena na kapitalni budžet, dok su dvije trećine usmjerene na tekuće izdatke i potrošnju.
“Ako na ovo dodamo i podatak da je za otplatu dugova, tačnije kredita, garancija i troškova sudskih sporova prouzrokovanih neodgovornom politikom prethodnih gradskih uprava iz redova DPS-a izdvojeno 7,4 miliona eura onda je slika katastrofalne ekonomske i fiskalne politike u glavnom gradu potpuna”, kaže Mikić.
Jedna od pozitivnih stavki, kaže Mikić, jeste naplata poreza za skoro 10 odsto više nego što je planirano.
“Treba istaći i značajno povećanje prihoda od prodaje imovine. Za razliku od 2017. godine kada je ta prihodna stavka ostvarena čak 58 odsto manje od planiranog, u 2018. godini ostvareni su prihodu za 9 odsto veći od planiranih, odnosno u ukupnom iznosu od oko 4,3 miliona eura. Kada su u pitanju prihodi glavnog grada treba istaći i da brine pad naplate taksi i naknada. Procenat ostvarenja naplate taksi je 75 odsto, a naknada 86 odsto. Rashodnu stranu, odnosno izdatke Glavnog grada, možemo reći, tradicionalno karakterišu rast tekuće potrošnje koja uglavnom odlazi na održavanje nagomilane administracije, porast izdvajanja na plate zaposlenih i ogroman rast izdvajanja na otplatu dugovanja”, kaže Mikić.
Partijska zapošljavanja i gomilanje zaposlenih u administraciji uticali su da su izdvajanja na bruto zarade zaposlenih u 2018. godini porasla za oko 400.000 u odnosu na 2017, ili preciznije sa 9,8 miliona 2017. na skoro 10,3 miliona u 2018. godini, ističe odbornik URA.
“Trend rasta troškova po osnovu zarada i naknada nastaviće se vjerovatno i u 2019. godini kada je za ovu stavku budžetom planirano oko 11.100.000 eura. Troškovi u Glavnom gradu za plate i zaposlene u konstantnom su porastu u zadnjih nekoliko godina uprkos činjenici da je gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković prošle godine uputio dopis svim gradskim preduzećima u kojem se traži smanjivanje broja radnika od 10 do 30 odsto i da je od 1. jula 2018. godine na snazi „Plan optimizacije javne uprave Crne Gore“ koji je sačinilo nadležno ministarstvo”, kaže Mikić.
Anđušić: Ostvareni ciljevi budžetske politike
Mihailo Anđušić tvrdi da je Glavni grad u 2018. godini ostvario postavljene ciljeve budžetske politike, održao fiskalnu stabilnost budžeta, povećao naplatu svih vrsta prihoda, posebno sopstvenih prihoda, stvorio uslove za normalno funkcionisanje svih organa i institucija i izmirio sve dospjele obaveze.
“Mislim da građani mogu da uvide rezultate ovako dobre realizacije budžeta za prethodnu godinu, naročito u dijelu kapitalnih investicija. Takođe, osnovna karakteristika za sve izdatke je da su sve programske aktivnosti u potpunosti sprovedene, organi su normalno funkcionisali i građani su ostvarivali svoja prava bez zastoja, i da su uz sve sprovedene mjere racionalizacije ostvarene velike uštede i smanjeni svi vidovi potrošnje.
Gradska uprava je pokazala da je kadra da iznese i realizuje ambiciozne i razvojne predloge budžeta kakav smo imali u prethodnoj godini i da ovakav način i tempo realizacije svakodnevnih aktivnosti i obaveza garantuje Podgorici razvoj i napredak kakav ona zaslužuje”, kaže Anđušić.
Za “otplatu dugova” mogla su se napraviti dva vrtića
Mikić kaže da se analizom stavke „otplata dugova“ dolazi do zabrinjavajućih podataka da je iznos od 7.404.795,59 eura potrošen za otplatu raznih dugovanja od čega je 5,4 miliona otišlo na otplate obaveza iz prethodnih perioda koje se uglavnom odnose na otplatu kredita i sudskih sporova koje je Glavni grad izgubio.
Za 7,4 miliona eura grad je mogao da izgradi i savremeno opremi dva vrtića ili kupi 100 novih autobusa za gradski saobraćaj. Za iznos od 7,4 miliona eura moglo se kupiti 200.000 sadnica raznog drveća koje su prijeko potrebno našem gradu.
“Procjena je da bi troškovi ugradnje oko 30.000 individualnih vodomjera, odnosno ugradnja vodomjera za sve potrošače koji se trenutno snabdijevaju sa zajedničkih iznosili oko 4 do 4,5 miliona eura”, kaže Mikić.
Bonus video:
