Ključni nalazi istraživanja ukazuju na stanje apatije u društvu i veoma su indikativni da su neophodne suštinske promjene u političkom životu Crne Gore i javnom diskursu u pozitivnom smjeru, rekla je juče direktorica CEDEM-a Milena Bešić.
Ta organizacija juče je objavila rezultate istraživanja koja ukazuju na pad povjerenja u političke institucije, pa je od 2014. godine zabilježen najniži stepen povjerenja.
Na dnu ljestivice su tužilaštvo (21,8 odsto), političke partije (13,9 odsto) i Crnogorska pravoslavna crkva (10,1 odsto).
Ako se i razumije nizak rejting SPC jer postoje dvije pravoslavne crkve, jasno je da su dešavanja u društvu uticala na rejting partija i tužilaštva. Tako je povjerenje u tužilaštvo u odnosu na junsko istraživanje CEDEM-a opalo za 10 odsto, a za političke partije za oko sedam odsto.
Prethodne mjesece obilježila je oštra polemika i međusobna optuživanja partija, te javni navodi o selektivnom postupanju Državnog tužilaštva - posebno Specijalnog. Bešić nije objasnila da li je ovo uzrok lošeg rejtinga, kazala je da će CEDEM analizu naknadno objaviti.
Kada su u pitanju institucije, i podaci ukazuju da građani najviše vjeruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi (47,3 odsto), a zatim sistemima obrazovanja (47,2 odsto) i zdravstva (45,9 procenata). Visoko je i Delegacija Evropske unije u Podgorici sa 44,5 odsto.
SCP i obrazovanje su godinama visoko na skali povjerenja građana.
Partije opozicije uglavnom padaju, vlasti uglavnom rastu
Vladjuće partije bilježe ili rast ili zadržavaju svoje biračko tijelo, dok je suprotna situacija za one koje su u opoziciji, osim Socijaldemokratske partije (SDP), pokazalo je istraživanje CEDEM.
Političari su dobili generalno niske ocjene u odnosu na prethodno istraživanje iz juna 2021. godine, a lošije je ocijenjen i predsjednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović. Najveći rejting među političarima ima predsjednik Skupštine Crne Gore i lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić sa prosječnom ocjenom 2,5.
Direktorica CEDEM-a Milena Bešić kazala je na konferenciji za medije da su nakon Bečića najbolje ocijenjeni Đukanović sa 2,35 (u junu 2,45), potpredsjednik Vlade i lider GP URA Dritan Abazović sa 2,23, predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić sa 2,19, jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) i lider Demokratske narodne partije Milan Knežević sa 2,13, poslanik Demokrata Boris Bogdanović sa 2,10.
Slijede Goran Danilović (2), Andrija Mandić, Miodrag Lekić, Draginja Vuksanović Stanković, Vladimir Joković, Duško Marković sa 1,88 (u junu 1, 93) a najlošije ocjene imaju Jovana Marović, Nik Đeljošaj, Ivan Brajović i Genci Nimanbegu.
Prema podacima CEDEM-a iz decembra 2019. Đukanović je imao najbolji rejting (2,52), a zatim su slijedili tadašnji premijer Duško Marković (2,29), tadašnji ministar obrazovanja Damir Šehović (SD) i Aleksa Bečić sa prosječnom ocjenom 2,19.
Bešić je kazala da je istraživanje pokazalo da bi 30,5 odsto građana glasalo DPS da su naredne nedjelje izbori i da je izlaznost 71 odsto. To je 0,5 odsto pad u odnosu na istraživanje iz juna kada su imali 31 odsto i značajan u odnosu na istraživanje iz 2019. godine, kada je podrška iznosila 37 odsto.
Demokratski front bi glasalo 20,4 odsto, što je rast od juna kada je imao 18,7 odsto i rast od decembra 2019. kada je bilježio 13,2 odsto.
Rast bilježe i Demokrate koje bi podržalo 19,3 odsto. U junu ove godine su imali 18, 4 odsto, a u decembru 2019. su bilježili podršku od 15 odsto. Uru bi glasalo 6,2 odsto građana, Bošnjačku stranku 6,1, Socijaldemokratsku partiju (SDP) 4,3, Socijalističku narodnu partiju (SNP) 2,9 odsto, Socijaldemokrate (SD) 2, 4, Albansku akciju (2,2) i Ujedinjenu Crnu Goru (2).
SNP je juče okarakterisala istraživanje CEDEM-a kao lažno i naručeno kako bi se, tvrde, napravila šteta ovoj partiji. Prema rezultatima istraživanja, SNP bi na izborima podržalo 2,9 odsto. To je pad u odnosu na jun kada je ova partija imala podršku 3,5 odsto birača.
”Istine radi, i ovo istraživanje je onoliko tačno, taman koliko i prognoze pomenute istraživačke kuće o pobjedi DPS-a uoči parlamentarnih izbora 30. avgusta. Dakle, čisti promašaj i puste želje naručilaca, i onih koji bi da kreiraju javno mnjenje u nečiju korist”, saopšteno je iz SNP-a.
Bešić je objasnila kako se može zaključiti da partije koje su trenutno na vlasti bilježe ili rast ili zadržavaju svoje biračko tijelo, dok je obratna situacija za političke partije koje su u opoziciji, sa izuzetkom SDP-a koji je od juna 2021. sa 1, 3 sada bilježi podršku 4, 3 odsto. “To smo vidjeli i na lokalnim izborima u tri opštine prije nekoliko dana”, kazala je Bešić.
U odnosu na junsko ispitivanje javnog mnjenja, primjetan je blagi rast onih koji bi glasali za partiju koju bi eventualno formirao premijer Krivokapić. Tada se dva odsto ispitanika izjasnilo da bi glasalo tu partiju, a sada 3,3 odsto.
Rast broja zagovornika vanrednih izbora
Skoro polovina ispitanika smatra da bi trebalo raspisati vanredne izbore, što je rast u odnosu na junsko istraživanje.
Da izbore treba što prije raspisati smatra 31,7 odsto, dok 21, 9 odsto ispitanika smatra da ih treba održati istog dana kad i predsjedničke izbore, dok 26,2 smatra da su oni suvišni. Stav o tome, kako pokazuju podaci, nema 29,1 odsto anketiranih.
”Raste broj građana koji smatraju da nešto definitivno treba promijeniti, s obzirom da bi izbori značili promjenu stanja kakvo imamo danas, a to je stanje političke, društvene krize koja opterećuje procese napretka, rasta i razvoja”, ocijenila je Bešić.
Istraživanje pokazuje da 32,8 odsto građana misli da bi DPS pobijedio na narednim izborima, 17,3 odsto smatra da bi pobijedio DF, a 9,8 odsto da bi pobijedile Demokrate.
”Mali broj građana smatra da bi ostale političke partije mogle biti pobjednici na izborima, dok 30, 3 odsto građana ne zna. Ovako visok broj ispitanika koji nemaju stav i ne znaju šta bi mogao da bude ishod na nekim narednim izborima, govori o tome koliko je situacija neizvjesna i koliko je trenutno sve moguće”, ocijenila je Bešić.
Nešto više od polovine ispitanika (58, 5 odsto) se izjasnilo da bi glasali na isti način kao što su glasali na izborima 30. avgusta prošle godine, dok 12,5 odsto se izjasnilo da ne bi glasali na isti način.
Da su novi izbori u Crnoj Gori jedino rješenje za političku krizu smatra 22 odsto građana, pokazuju rezultati drugog godišnjeg istraživanja.
Oni ukazuji da 18 odsto građana smatra da je rješenje postojeća Vlada bez rekonstrukcije, 16,9 odsto je za novu vladu koju bi formirala sadašnja većina, a 10,5 odsto za manjinsku vladu sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) i partnera, a 3,6 odsto manjinsku vladu bez DPS-a i partnera.
Put u EU podržava više od 70 odsto građana
Programski menadžer CEDEM-a Marko Pejović rekao je da je na pitanje da li podržavaju članstvo u EU, 71 odsto građana reklo da podržava, 12 odsto ne, dok 17 odsto nema stav po tom pitanju.
Rezultat je, kako je kazao Pejović, gotovo identičan junskom istraživanju.
Takođe, podaci pokazuju da je za članstvo u NATO-u 46 odsto, 31 odsto smatra da državi nije mjesto u tom savezu, dok 23 odsto ispitanika nema određeno mišljenje.
Kada je riječ o partnerima na koje država treba da se oslanja u spoljnoj politici, više od 40 odsto građana smatra da se Crna Gora ne treba oslanjati na Srbiju, dok više od 50 procenata navodi Kinu. Da oslonac treba da bude SAD smatra 29,4 odsto građana, a potom takođe slijede Srbija i Rusija.
Na pitanje u kojoj mjeri Vlada suzbija pandemiju koronavirusa, 40 odsto smatra da to Vlada i nadležne institucije ne rade efikasno, dok 27,8 odsto nema stav.
Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.022 ispitanika od 1. do 12. decembra 2021. godine.
Spajić dobija povjerenje, pravda na začelju
Najbolje ocijenjeno ministarstvo je Ministarstvo finansija i socijalnog staranja (45,9), a najgore Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava.
Program Ministarstva finansija i socijalnog staranja (MFSS) “Evropa sad” bi podržalo 44 odsto građana.
”Očigledno da su u skorije vrijeme predstavljeni programi ministra (Milojka) Spajića dali ovako veliki skok u smislu ocjene”, kazala je Bešić.
Istakla je da loše ocjene Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava mogu biti uzrokovane zato što taj resor dugo nema resornog ministra, te da su otvorena brojna pitanja iz oblasti ljudskih i mnanjinskih prava.
Ministarstvo ekonomskog razvoja ima 36,4, a Ministarstvo zdravlja 34,3 odsto.
Krivokapićevom vladom građani nezadovoljniji nego Markovićevom 2019.
Učinkom Vlade Zdravka Krivokapića je veoma nezadovoljno 33,1 odsto ispitanika, dok je 21,1 odsto uglavnom nezadovoljan, 18, 2 odsto uglavnom zadovoljni i 5,1 odsto su se izjasnili da su veoma zadovoljni.
”Kada je u pitanju učinak Vlade 22,5 odsto građana nema stav. Možemo reći da je veoma naglašeno nezadovoljstvo radom Vlade...U odnosu na mjerenje prije šest mjeseci opet je vidljiv pad zadovoljstva. Ovo je najniža ocjena rada neke Vlade otkad CEDEM radi mjerenja”, istakla je Bešić.
Istraživanje iz decembra 2019. godine je pokazalo da je tadašnjom Vladom Duška Markovića bilo veoma nezadovoljno 31,4 odsto građana.
Raste broj kritičara državne politike
Istraživanje je pokazalo da 46,8 odsto građana smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem. Tokom istraživanja u decembru 2019. godine takav stav je imalo 46,2 odsto građana.
Bešić je kazala da 24,6 odsto građana smatra da država ide pravim putem a 28,6 ne može da procijeni. Ona je kazala da je značajno veći broj građana koja smatra da se Crna Gora kreće pogrešnim putem u odnosu na broj građana koji smatra da se država kreće pravim putem.
”Vidljivo je i da je taj negativan trend izražen ponovo. Nemamo poboljšanje u odnosu na prethodna istraživanja, kako na ono iz juna 2021. tako i unazad. Od 2010. godine gotovo da nismo imali uopšte ovako lošu ocjenu o tome u kom pravcu se kreće Crna Gora”, kazala je Bešić.
Bonus video:
