Moramo rasčistiti ovu kaljugu, ovaj pogrešan eksperiment koji nam je doneo poplavu sudskih procesa.“ Tim rečima je Barak Obama ubrzo nakon svoje inauguracije u januaru 2009. godine najavio ukidanje zatvora u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo. To je trebalo da se desi u roku od godinu dana, ali u toj bazi na Kubi i danas se nalazi 61 osoba.
UAE prihvataju 15 bivših zatvorenika
Više od sedam godina je proteklo od tada i Obama ima još samo nekoliko meseci da ispuni obećanje. U ponedeljak (15. 8.), američko Ministarstvo odbrane najavilo je oslobađanje još 15 zatvorenika. Ujedinjeni Arapski Emirati će preuzeti 12 Jemenaca i trojicu Avganistanaca. To je najveća grupa zatvorenika koja je odjednom oslobođena tokom svih proteklih godina vladavine Obame.
Za trećinu preostalih zatvorenika već postoji odluka o oslobađanju. Potrebno je samo pronaći države koje su spremne da ih prihvate. Jemenci koji su sada oslobođeni tako što neće biti prebačeni u svoju domovinu jer je tamo u toku rat.
Kuda sa preostalim zatvorenicima?
Nejasno je šta će se desiti sa zatvorenicima koje ne želi da prihvati nijedna država ili onima za koje nema odluke o puštanju na slobodu. Obamin plan je da se oni rasporede po postojećim zatvorima u SAD. Američki Kongres u kojem većinu imaju republikanci ipak se protivi ideji o raspuštanju logora na Kubi i prebacivanju zatvorenika na teritoriju SAD.
Odluku o puštanju dobijaju samo oni zatvorenici za koje bezbednosne službe SAD zaključe da oni ne predstavljaju više nikakvu opasnost. U pravilu se oni puštaju na slobodu - bilo da odu u svoju zemlju, bilo da ih prihvati neka druga država. Ipak, oni se potom često nalaze pod nadzorom državnih organa, a u pojedinim slučajevima su obavezni da uzmu učešća u programima rehabilitacije. Američke vlasti mogu im izreknu i mere ograničenja kretanja.
Zatvorenici uglavnom odlaze u Avganistan
Prema navodima Ministarstva odbrane SAD oko pet odsto oslobođenih se vratilo učešću u militantnim aktivnostima. Za još osam procenata njih sumnja se da su umešani u terorističke aktivnosti.
Većina do sada oslobođenih se vratilo u Avganistan. List „Njujork tajms“ je u jednom interaktivnom projektu pod nazivom The Guantánamo Docket napravio listu svih zatvorenika koji su boravili u Gvantanamu. Njih 203 vratilo se u Avganistan. Osim jednog Pakistanca i jednog Iranca svi oni su i državljani te zemlje.
Od 2003. do 2016. u Saudijsku Arabiju su prebačena 134 zatvorenika. I tu se uglavnom radilo o državljanima te zemlje, ali su među njima bila i desetorica Jemenaca, jedan Jordanac i jedan državljanin Bahreina.
Slučaj Murata Kurnaza
Nemačka je prihvatila trojicu zatvorenika. Medijsku pažnju privukao je prvenstveno slučaj nemačkog državljanina Murata Kurnaza koji je četiri i po godine potpuno nedužan proveo u logoru na Kubi.
On je, inače, mogao da bude oslobođen još 2002. godine, jer su SAD došle do zaključka da on nije umešan ni u kakve terorističke aktivnosti. Međutim, nemačka vlada je odbila njegov povratak tako da je u Gvantanamu boravio sve do 2006. kada se i vratio u zemlju.
U septembru 2010. Nemačka je primila još dvojicu zatvorenika. Reč je o jednom Sirijcu i jednom Palestincu bez državljanstva. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer tada je izjavio da Nemačka, kao država koja stalno kritikuje postojanje logora Gvantanamo, ima i određenu odgovornost da pomogne u njegovom zatvaranju. Ipak, vlada u Berlinu smatra da je prihvatanjem tih zatvorenika dala svoj „humanitarni“ doprinos i zato odbija dalji prijem bivših zatvorenika.
Bonus video:
