VRAĆA LI SE DRAHMA

Kako bi izgledala eurozona bez Grčke

Političari treba da formiraju vladu koja će da odbije zahtjeve Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije o štednji, a istovremeno i da zadrži euro
3 komentar(a)
Ažurirano: 11.05.2012. 16:52h

Iako iz Atine stižu glasine o kakvom-takvom napretku u pregovorima o novoj vladi, mogućnost bankrota Grčke i njen eventualni izlazak iz euro-zone i dalje je predmet žestokih rasprava. Kako bi to izgledalo?

U martu je još sve izgledalo dobro. Evropska unija je odobrila drugi paket pomoći za Grčku od 130 milijardi eura. Dogovoren je i istorjiski otpis dugova. Agencije za finansijski rejting, koje su ubrzale propast zemlje, ponovo su podigle rejting Grčke.

No, skupo plaćeni mir nije dugo trajao. Grci su na parlamentarnim izborima u nedelju stavili političare pred naizgled nerješiv zadatak. Oni treba da formiraju vladu koja će da odbije zahtjeve Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije o štednji, a istovremeno i da zadrži euro.

Dalje pomoći Grčkoj će biti samo ako ona nastavi sa štednjom - jasna je poruka kreditora. Međunarodni finansijski štit EFSF već je uputio svojevrsno upozorenje Grčkoj, jer je umesto pet milijardi eura aktuelne tranše u Atinu poslao - četiri milijarde.

Juriš na banke

Za sada još sve ukazuje na to da će u junu morati da se održe novi izbori. Ali, pre kraja juna, Grcima će trebati daljih 30 milijardi evra, kako bi ostali solventni. Drugim riječima, Grcima ne preostaje ništa drugo do da ipak daju svoje glasove dvojim etabliranim strankama - koje su zemlju i dovele do ivice ponora.

Ako to ne učine, bankrot će teško moći da se izbjegne. A šta će se onda desiti? Takav bankrot bi mogao da dovede do ekonomskog haosa u Grčkoj.

Vlada više ne bi mogla da isplati plate svojim službenicima, snabdevanje vodom i strujom bi se prekinulo, preduzeća bi masovno odlazila pod stečaj. Atina bi morala i da obustavi vraćanje dugova, što bi pre svega pogodilo grčke banke, u čijim rukama se nalazi najveći broj grčkih državnih obveznica.

Osim toga, „moglo bi doći do pravog juriša na te banke“, kaže Kristijan Šulc iz banke Berenberg, „jer, grčki ulagači će pokušati sve da povuku svoj novac iz banaka i da ga prebace u inostranstvo.“

Zemlje eurozone ne sjede skrštenih ruku

Bankarski sektor bi bio ruiniran, a to bi se loše odrazilo i na druge banke u Evropi. Stručnjaci ipak polaze od pretpostavke da posljedice po banke u inostranstvu neće biti tako teške.

Poslije otpisa dugova, u njihovom posjedu bi trebalo da je još oko 40 milijardi u vidu grčkih obveznica. No, sve manje političara strahuje i od eventualnog širenja takvog scenarija na druge zemlje.

Tako je stručnjak Stranke slobodnih demokrata za budžet Oto Frike, rekao da „neuređeni stečaj više ne plaši ljude jer zemlje eurozone posljednjih mjeseci i nisu radile ništa drugo do pripremale se za takav slučaj.

Bitno bi se smanjila i spremnost drugih zemalja da ponovo pomažu Grcima da se izbave iz haosa u koji su se, kako to većina misli, dobrovoljno i survali“. Doduše, zemlje eurozone ne namjeravaju ni da sjede skrštenih ruku. One bi vjerovatno pokušale da zaslade Grčkoj istupanje iz eurozone jakom novčanom injekcijom.

Povratak drahme

Sledeći logičan korak za Atinu bi bio da se ponovo uvede stara valuta - drahma. Nova drahma bi u odniosu na euro bila oslabljena za 50 odsto.

Doduše, grčki proizvodi bi tako namah postali konkurentniji na tržištu, ali za Grke situacija time ne bi postala bolja, kaže ekonomski stručnjak Jirgen Mates za Dojče vele, jer, „finansijske obaveze bi država i dalje morala da ispunjava u eurima...“

Morao bi da uslijedi još jedan otpis dugova. No, taj korak nije isključen ni u okviru sadašnjeg kursa štednje i spasavanja zemlje.

Izlazak Grčke iz eurozone bi značio realan gubitak za Njemačku centralnu banku jer bi ona morala da se odrekne 40 milijardi eura, što nije malo, ali bi njemački budžet to preživio. Neki čak smatraju da bi grčki bankrot pročistio euro-zonu.

Galerija