Nastavljeni su protesti u Tbilisiju zbog prijedloga zakona o „agenturama“. Građani su listom za EU i NATO, a kritičari kažu da vlasti pod vođstvom jednog oligarha udaljavaju Moldaviju od tog cilja.
"Ne ruskom zakonu. Ne izdajnicima“, uzvikuju već danima demonstranti ispred parlamenta u Tbilisiju. Policija je i u četvrtak uveče 8. marta ponovo upotrijebila nasilje protiv ljudi koji protestuju.
Prema izvještajima očevidaca, proevropski orijentisani demonstranti opkolili su parlament u Tbilisiju, a neki su pokušali i da uđu u zgradu. Kao i prethodne večeri, policija je, kako su pokazale gruzijske televizije, upotrijebila suzavac, vodene topove i gumene metke. Bilo je i hapšenja.
Vatreno je bilo prethodnih dana i u parlamentu gdje je došlo do koškanja i razmjene udaraca pesnicama između poslanika vladajuće stranke Gruzijski san i opozicije. Predsjednica zemlje Salome Zurabišvili podržava proteste i poziva poslanike da odbace prijedlog zakona.
Predsjednica tvrdi da je prijedlog protivustavan, jer se okreće protiv organizacija koje dobijaju novac sa Zapada, iako je ustavni cilj Gruzije da postane dio EU i NATO. Zurabišvili, čija je funkcija mahom protokolarna, najavila je veto, no parlament ima moć da obori taj veto.
Zakon o "stranim agenturama“ koji razmatra parlament kritičare opasno podsjeća na slične propise u Rusiji. Tamo se nevladine organizacije, mediji i druge grupe mogu proglasiti "stranim agentima“, što im umanjuje prostor za rad ili čak vodi njihovom gašenju.
Brisel i Vašington su saopštili da bi ovakav zakon ugrozio izglede Gruzije da dobije status kandidata za Evropsku uniju. Američki Stejt dipartment najavio je da će razmotriti sankcije protiv gruzijskih zvaničnika koje smatra odgovornim za nasilje nad demonstrantima.
Šta piše u prijedlogu zakona?
Zakon je predložio parlamentarni pokret Snaga naroda koji su osnovali bivši poslanici najbitnije stranke Gruzijski san. Snaga naroda je ostala u vladajućoj koaliciji, a ističe se antizapadnim držanjem.
Prema njihovom prijedlogu, na listi "stranih agentura“ našli bi se mediji i nevladine organizacije koji iz inostranstva dobijaju više od petine svojih finansijskih sredstava. Takvi „strani agenti“ ne bi više mogli da dobijaju informacije od javnog značaja od funkcionera i državnih činovnika, i morali bi da podnose posebne godišnje izvještaje.
Prijedlog podržava i vladajuća partija koja u parlamentu ima 74 od 150 stolica, i vlada u 63 od 64 grada i opštine.
"Nacrt zakona donosi jednu stvar – transparentnost. Ako neko prima fondove iz stranih izvora, to bi trebalo da bude vidljivo. Ne nama, nego društvu“, rekao je Irakli Kobakidze, stranački šef Gruzijskog sna.
Međutim kritičari zakona, poput advokatice specijalizovane za medije Natije Kapanadze, odbacuju ovaj argument. "Državni revizori već imaju sve informacije o svakoj organizaciji, a Nacionalna komisija za komunikacije ima sve podatke o medijima“, rekla je ona za DW.
"Zakon ne bi donio nijednu dodatnu alatku za finansijsku transparentnost. On slijedi ruski narativ i pravi cilj je da se nanese ozbiljna šteta reputaciji medija i nevladinog sektora“, dodala je Kapanadze.
Da li se vlast približava Moskvi?
Kritičari tvrde da se Gruzija sve više približava ruskoj orbiti od početka invazije na Ukrajinu. Tbilisi se nije priključio zapadnim sankcijama.
Poznavaoci prilika vjeruju da konce iz senke i dalje povlači bivši premijer Bidzina Ivanišvili. Taj milijarder, koji se obogatio u Rusiji u eri privatizacije devedesetih, pre desetak godina je osnovao stranku Gruzijski san, a danas zvanično nema političku funkciju.
Dešavanja su razjarila veliki dio gruzijske javnosti koja je pretežno prozapadna. Prošlog juna je Evropska komisija po kratkom postupku dodijelila kandidatski status Ukrajini i Moldaviji, izostavljajući Gruziju. U Tbilisiju su to doživjeli kao nepravdu.
"Zvanična verzija vlasti je da je Gruzija gurana da bude drugi front protiv Rusije te da smo to odbili pa nam zato nije dodijeljen kandidatski status“, kaže Tornike Šarašenidze, profesor na Gruzijskom institutu za javne poslove. "Oni vrlo vješto igraju na strah naroda od rata.“
Bez obzira na to, podrška za članstvo u EU i NATO među stanovništvom ostala je iznad osamdeset odsto. Tako je otkako je Rusija u ratu 2008. okupirala petinu Gruzije, podržavajući tamo dve samoproglašene republike Abhaziju i Južnu Osetiju.
Korneli Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku, smatra da vlasti u Tbilisiju prijedlogom ovakvog zakona kao i ranijim hapšenjem direktora najveće opozicione televizije zapravo miniraju evropske integracije. EU je dostavila Gruziji dvanaest preporuka koje valja ispuniti za status kandidata.
"Ako bi ispunili dvanaest preporuka, izgubili bi vlast“, kaže Kakačija za DW. „To bi značilo da postoje pošteni izbori i da vlasti ne mogu da koriste državne resurse da marginalizuju medije i civilno društvo. I najvažnije, morali bi da očiste državu od uticaja oligarha – a to bi pogodilo oligarha Ivanišvilija.“
Kako zaključuje ovaj sagovornik, zakon o "stranim agentima“ bi načinio da Gruzija izgleda kao autoritarna država. "Što bude autoritarnija, to će više kliziti od Brisela prema Moskvi, osim ako ne bude međunarodnog pritiska.“
Bonus video:
