Ukoliko neko bude planirao da napravi vodič za američke bordele, mogao bi da zatraži koji savjet od fotografa Marka Mekendrjusa. Na kraju krajeva, Mekendrjus je proveo pet godina fotografišući 33 (legalna) bordela u Nevadi za svoju knjigu "Ruža Nevade: Američki bordel iznutra".
Ideju za ovaj projekat Mekendrjus je dobio 2004. dok je radio u Nevadi. Neko ga je pitao da li je ikada posjetio bordel (što do tada nije bio slučaj), ali je bio zaintrigiran i jednog dana se nenajavljen pojavio u nekoliko bordela u nadi da će dobiti dozvolu da ih fotografiše.
"Motivisala me je znatiželja", rekao je Mekendrjus o svom projeku za "Slejt".
"Lijepa stvar kod umjetnosti fotografije je pristup koji ti može omogućiti. To je razlog zašto se zainteresujete za nešto, da se prevaziđu barijere koje ljudi podignu“.
Madam Suzet iz "Ranča zečica", Foto: marcmcandrews.com
Pošto su ga u početku odbili čuveni bordeli „Ranč zečica", "Kit ket gostinski ranč“ i "Pelinov ranč“, svi smješteni u Maund Hausu, nekoliko milja izvan Karson Sitija u Nevadi, vlasnik jednog lokalnog bara mu je predložio da okuša sreću u gradiću Elko.
Bez problema je dobio pristup prvom bordelu kome se obratio - "Moninom ranču".
"Po glavi su mi se motale sve te ideje o tome kakvi su oni (bordeli) i šta se dešava unutar nekog pustinjskog bordela", pojašnjava Mekendrjus.
Mogao je nesmetano da fotografiše tokom dana, jer "Monin ranč" nije otvarao svoja vrata prije podneva i rijetko kada je imao mušterije dok ne padne mrak. Bilo mu je dopušteno i da se direktno obrati ženama i pita ih da li će mu dopustiti da ih fotografiše, ali su postojala pravila.
Simon iz "Doninog ranča", Foto: marcmcandrews.com
"One su imale zadnju riječ - ukoliko kažu 'ne', onda je to to: nema pitanja dva puta, nema nagovaranja, nema vršenja pritiska“.
S ovim pravilima, Mekendrjus je mogao da fotografiše dok na vrata ne pozvoni mušterija.
"Ukoliko bih radio u nekoj od zajedničkih prostorija: baru, salonu ili hodniku, morao bih da prekinem što god da sam radio u tom trenutku i da ponesem opremu u jednu praznu sobu ili ormar kako se mušterije ne bi osjećale nelagodno zbog toga što vide fotoaparat“.
Sa čajanke u "Ranču zečica", Foto: marcmcandrews.com
Za Mekendrjusa, "Monin ranč“ je utro put za većinu ostalih bordela u Nevadi. Ohrabrivale su ga i reakcije na njegove fotografije.
"Po što sam prvi put ušao u bordel, dobijao sam veoma pozitivne kritike na moje radove u Njujorku da sam odlučio da im se stalno vraćam“, rekao je.
"U mnogim bordelima, žene bi mi prilazile da ih fotografišem i prije nego što bih ih i pitao. S vremena na vrijeme bi dolazilo do nesporazuma, jer su mnoge prvobitno mislile da radim aktove i seksepilnije fotografije za sajtove bordela. Regularne radnice su bile prilično slobodne i prihvatale su da budu fotografisane. Mušterije su, međutim, bile naporne jer sam obično mogao da priđem stalnim mušterijama ili muškarcima koje su ove žene dobro poznavale. Stoga je broj potencijalnih modela bio znatno smanjen“.
Mekendrjus je konačno dobio dozvolu da se sastane sa vlasnikom "Ranča zečica", Denisom Hofom, poslije pet godina rada na "Ruži Nevade“.
Denis Hof, vlasnik četiri bordela, u salonu "Ranča zečica", Foto: marcmcandrews.com
Sastanak je upriličen u Hofotoj kancelariji, koja mu je služila i kao spavaća soba. Mekendrujs je stigao u pravi čas, prisustvujući konferencijskom pozivu Hofa sa (bivšom madam) Hejsi Fleis, (tvorcem prvog pornografskog časopisa na američkom tržištu "Hastlera") Larijem Flintom i (porno glumcem) Ronom Džeremijem.
"Denis je spustio slušalicu, okrenuo se ka meni i rekao 'uredu, ne znam zašto ste ovdje, ne želim da sarađujem sa vama, ali imate pet minuta da mi kažete šta imate'. Ja... nemam pojma šta sam mu rekao, ali pošto sam iscrpio svaki mogući ugao... pogledao me je poslije neprijatno duge pauze i rekao 'u redu, kada želite da uradite te fotografije? '".
Sa svim predrasudama o bordelima i postavi likova koji u njima ili rade ili ih posjećuju, Mekendrjus je smatrao da je dužan da sačini njihov pošten profil.
"Svi znaju što se dešava u bordelima“, objašnjava na kraju Mekendrjus.
"Bordelima sam pristupio na isti način na koji sam pristupao bilo kojem drugom projektu ili zadatku, a kada sam fotografisao te žene (ali i vlasnike ili mušterije), nisam želio da ih demonizujem zbog toga što su radili, ali sam takođe pazio da ih ne glorifikujem.
Smatram da činjenica da sam postao i ostao prijatelj sa mnogim od žena koje rade ili su radile u tim javnim kućama govori o iskrenosti ovog projekta.
Preveo: Miloš Rudović
Galerija
Bonus video:
