Država i lokalne samouprave moraju zajednički da rade kako bi što prije dobile i bolje iskoristile novac iz evropskih fondova, poručeno je na drugom panelu Bjelopoljskog biznis foruma.
Moderatorka Ana Cmiljanić je, na panelu o mogućnostima za implementaciju i finansiranje investicionih i razvojnih projekata, rekla da preliminarni podaci za prvih pet mjeseci 2023. pokazuju da su u Crnoj Gori smanjene neto strane direktne investicije za 35 odsto.
Izvršna direktorica Investicionog razvojnog fonda (IRF) Irena Radović istakla je da je taj fond najsnažnija finansijska poluga koju država ima kada je riječ o podršci privredi.
„Moramo svi da budemo još bolji i da unapređujemo prakse kako bi privrednici poslovali lakše i jednostavnije. Pričamo o digitalizaciji - tražimo da se procedura skrati i ubrza kako privrednici ne bi trošili vrijeme na šalterima, već da im dokumentacija bude dostupna „na klik““, rekla je Radović.
Ona se, kako je saopšteno iz Privredne komore Crne Gore, osvrnula na globalnu situaciju koja utiče na povećanje cijena kredita i inflaciju.
Prema riječima Radović, kada su sredstva skupa niži je podsticaj privredi, a najniža stopa potražnje za investicionim kreditima u Evropi bila je u drugom kvartalu ove godine.
Ona je kazala da se sve to prenosi na IRF koji se zadužuje kod evropskih banaka.
„Pokušavamo da sve to ne „prevalimo“ na privredu, već da obezbijedimo njenu održivost i zato su naše kamatne stope niže u odnosu na komercijalne banke“, rekla je Radović.
Ona je apelovala na lokalne samouprave da rade na kreiranju projekata koji mogu da budu finansirani iz međunarodnih projekata.
„Ovdje na sjeveru postoje brojni kvalitetni projekti, a među njima se posebno izdvaja projekat distributivnog centra i treba da radimo na tome da on dobije evropska sredstva“, ocijenila je Radović.
Ona je kazala da će transformacija IRF u razvojnu banku doprinijeti boljem korišćenju sredstava evropskih fondova za projekte koji se odnose na infrastrukturu, inovacije, zelenu tranziciju.
Šef kancelarije EBRD u Crnoj Gori, Remon Zakaria, istakao je da dobra infrastruktura i povezanost mogu donijeti velike ekonomske benefite svakoj državi, te privući strane investitore.
„Auto put Bar – Boljare predstavlja snažan potencijal i njegov završetak je od izuzetnog značaja, a Evropske banka za obnovu i razvoj pruža snažnu podršku ovom, ali sličnim infrastrukturnim projektima, posebno na sjeveru, kao što su put Berane – Kolašin i Rožaje - Špiljani“, istakao je Zakaria, dodajući da je u rekonstrukciju ova dva puta do sada uloženo više od deset miliona eura.
On je tokom izlaganja predstavio kreditne linije koje EBRD sprovodi sa lokalnim bankama, a u čijem fokusu su mala i srednja preduzeća, te žene preduzetnice i mladi u biznisu.
„Želimo da pomognemo ovim preduzećima i osnažimo njihovu konkurentnost, ali i svima njima pružimo savjetodavnu podršku“, kazao je Zakaria.
On je kazao da EU nudi niz programa podrške, uključujući bespovratne grantove, kredite i garancije, ali da Crna Gora mora više raditi i aktivnije se uključiti kako bi ih iskoristila.
„Država i lokalne samouprave moraju zajednički raditi kako bi ta sredstva što prije bila dostupna i iskoristila se u cjelini“, poručio je Zakaria.
Zakaria je rekao da EBRD pomaže Vladi u reformama politika, privlačenju stranih investitora, te obezbjeđuje tehničku podršku kako bi svi tenderi bili po internacionalnim standardima.
Generalna sekretarka Zajednice opština Crne Gore Mišela Manojlović kazala je da je cilj ove institucije da snažno radi na razvoju i unapređenju lokalne samouprave, efikasnijem obavljanju njihovih nadležnosti u interesu lokalnog stanovništva, te na zaštiti i ostvarivanju zajedničkih interesa članica.
„Ova Zajednica je ključna za praćenje i implementaciju projekata, a naš fokus je prvenstveno stavljen na osnaživanje opština u finansijskom smislu, sa akcentom na bespovratna sredstva i grantove“, kazala je Manojlović.
Ona je istakla da su posebno ponosni na činjenicu da je Zajednica opština Crne Gore od sopstvenih sredstava opredijelila 500 hiljada eura za finansiranje tehničke dokumentacije za investicione projekte opština, istakavši da u ovom trenutku njih 17 koristi taj novac.
Prema njenim riječima, ruralni infrastrukturni projekti takođe igraju ključnu ulogu u razvoju seoskog turizma u crnogorskim opštinama.
„Infrastrukturni projekti na ruralnim područjima ključni su za ostvarivanje BIO-EKO brenda i pružaju opštinama značajnu priliku za realizaciju projekata iz IPARD 3 programa“, kazala je Manojlović.
Predsjednik Odbora udruženja bankarstva, drugih finansijskih organizacija i osiguranja Miloš Miketić, na konstataciju moderatorke da je likvidna aktiva banaka povećana 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, istakao je da novca ima, a depoziti rastu kao posljedica rata u Ukrajini.
„Svjedočimo ogromnom protoku novca preko Crne Gore koji nismo uspjeli da zadržimo i da oformimo fond kojim bismo ta sredstva investirali u razvojne projekte“, rekao je Miketić.
Ta količina novca, kako je naveo, predstavlja teret bankama i one se u većem procentu okreću obveznicama, što govori da postoji manjak projekata u koje su banke spremne da ulože.
„Međutim, dobro je što smo mali i možemo lako da preokrenemo taj točak“, kazao je Miketić, koji sa optimizmom gleda na podatke koji pokazuju smanjujenje deficita budžeta i prognozu da se od 2025. može očekivati suficit, zatim na smanjenje duga u odnosu na BDP i druge dobre trendove.
On je naglasio da su banke samo dio „investicione slagalice“ i da moraju da poštuju stroge standarde poslovanja Bazel 3.
„Banka se uključuje u svaki projekat u trenutku kada je on papirološki zaokružen, obezbijeđene sve potrebne dozvole i drugi uslovi koji neće spriječiti investiciju. Projekat mora da bude dobar i isplativ“, rekao je Miketić.
On je istakao značaj IRF-a kao i predviđenog Kreditno garantnog fonda koji će preuzimati na sebe dio rizika finansiranja koji komercijalne banke ne žele i podstaći da crnogorske kompanije lakše dolaze do potrebnih finansija za investiranje.
Bonus video:
